Пољски пјесник Адам Загајевски преминуо у 71. години: Био повучени поета снажног гласа
БАЊАЛУКА - Толико је ствари око нас - музика, љепота, али и патња, политичка превирања. Опет, то је исти свијет. У младости смо често дискутовали о томе да ли је поезија естетска активност или мора бити ангажована и свјесна друштвених проблема. Мој сан је да све то спојим, говорио је својевремено један од најзначајнијих савремених свјетских пјесника и есејиста Адам Загајевски.
Глас овог пољског аутора, утихнуо је у недјељу, баш на Свјетски дан поезије, када је Загајевски преминуо у 71. години у Кракову
Био је познат по пјесмама и есејима који су темеље имали у историји и хумору, и по својој јединственој повучености. Човјек који је говорио мало, иако је познавао разне језике и био поткован огромним знањем. Издавач Хенрик Вознијаковски једном је за Загајевског рекао да је био човјек суптилног хумора и интелигенције, који је био стидљив исто као Вислава Шимборска.
Загајевски је био један од најпревођенијих пољских пјесника, а његове пјесме и есеји објављени су на неколико језика.
Студирао је филозофију и психологију у Кракову, гдје је, радећи као професор филозофије, живио до 1980. године.
Након тог периода, сели се у Сједињене Америчке Државе, гдје је био универзитетски професор у Тексасу. Један дио живота провео је у Паризу, а након пада Берлинског зида, поново одлази у Краков.
Загајевски је објавио књиге пјесама “Саопштења” (1972), “Месарнице” (1975), “Писмо - ода множини” (1982, 1983), “Путовати у Лавов” (1985), “Платно” (1990), “Огњена Земља” (1994), “Жеђ” (1999), “Антене” (2005) и “Невидљива рука” (2009).
Најважније књиге есеја које је “Мали Ларус” (1991) и “Одбрана ватрености” (2002).
На српском језику, у издању “Архипелага” објављене су књиге пјесама “Загајевског Антене” (2007) и “Невидљива рука” (2012), као и књига есеја “Одбрана ватрености” (2013).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
