Пет романа у ужем избору за награду “Владан Десница”: Круна живота и стваралаштва
БЕОГРАД - Романи “Деца” Милене Марковић, “Ружа под ледом” Мирка Демића, “Петља” Дејана Алексића, “Смртни исход атлетских повреда” Милице Вучковић и “Шпанска чизма” Владимира Копицла ушли су у најужи избор за новоустановљену годишњу награду Народне библиотеке Србије “Владан Десница” за најбољи роман.
Овај избор су саопштили управник Народне библиотеке Србије, књижевник Владимир Пиштало и академик, драмски писац Душан Ковачевић.
Стручни жири броји девет чланова, предсједник је академик Душан Ковачевић, а чланови су књижевници Владан Матијевић, Владимир Табашевић, Љубица Арсић, Милисав Савић, Мирјана Митровић, Енес Халиловић, Вуле Журић и Дејан Стојиљковић.
Владимир Пиштало је истакао да сама додјела овог признања пада на најдужи дан у години, када је дан највише удаљен од мрака.
- Такође, то је и светски, Међународни дан музике, која као уметност представља једну другу врсту светлости. У чувеном делу “Луча микрокозма” Петра Петровића Његоша истиче се светлост живота и стваралаштва. Све то симболише награда “Владан Десница” - рекао је Пиштало.
Душан Ковачевић је истакао да му је велика част да буде предсједник жирија, те да су у протекла три мјесеца прочитали близу 100 романа.
- Додела награде је на дан и датум када имамо доста двојки 21.6.2022. године. Надам се да ће ова година бити важна по овој награди, која се појављује у доба када нисмо пали, него смо посрнули. Кренули смо од страшне пандемије све до актуелног несрећног рата у свету. Верујем да ће награда “Владан Десница” у будућности бити једна од најзначајнијих књижевних награда у земљи и региону - закључио је Ковачевић.
Новчани дио награде износи 12.000 евра и биће додијељен 21. јуна од 12 сати код некадашње зграде Народне библиотеке Србије, на Косанчићевом венцу у Београду.
О Десници
Владан Десница је био је српски и југословенски књижевник. Студирао је право и филозофију у Загребу и Паризу, а дипломирао је на загребачком Правном факултету 1930. године. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу. Током 1934. покренуо је књижевно-историјски годишњак “Магазин сјеверне Далмације”, који је уређивао двије године и штампао ћирилицом у Сплиту. Његов роман “Прољећа Ивана Галеба” који је, чим је објављен, освојио Змајеву награду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
