Објављена књига “Девет кора говора: Записи о Петру Кочићу” Миљка Шиндића

Књига је подијељена у неколико основних поглавља, и то поглавља названа “Запис о приповеткама” и “Запис о критици критика”, уз уводну ријеч аутора под називом “Уметност приповедања Петра Кочића” и поглавља “Запис о писцу књиге”, “Рецензентски запис” и поглавље посвећено библиографији аутора.

Професор, академик и ветеран књижевне сцене у Републици Српској иза којег стоји преко 25 објављених књига у овом дјелу се исцрпно и студиозно бави доајеном крајишке књижевности трагајући по сопственим ријечима за правом мјером његовог писања о видљивом и невидљивом.

- Кочић пише звуком. Његова реч носи у себи одјек времена, мора се мерити с оба краја, па се увек измерити не може. Звучно сенчење садржаја повезује видљиве догађаје са невидљивим збивањима у речи, баца светло у ноћ заборава, отвара чулни свет Змијања и грђене, рањаве и жељне људске нарави. Свестрано, смислом, језиком, акцијом, описом, звуком и поемским ритмом тврдокорно приповедање Петра Кочића показало је трагично осећање живота и ропства, занос борбе, слављене слободе и величанство силовитог босанског говора - пише Шиндић. 

Такође, аутор нема дилеме око националног и културолошког значаја Кочићевог дјела, које ставља у једнаку раван са књижевним насљеђем.

- Умећем приповедања Кочић, рапсод и маг, није преписивао живот, него је од животне истине стварао уметничку истину, истинитију од истине. По таквом опредељењу и стварању Петар Кочић је не само значајно српско књижевно наслеђе, него национална стваралачка институција, светиња и светиљка, навеститељ бољег живота и бољег стварања - наводи Шиндић.

Књига је обогаћена освртима на Шиндићево дјело, написаним од стране књижевника Ранка Павловића, професора Лука Кецмана и академика Драге Бранковића, који ову књигу једногласно сврставају у сами врх радова о Кочићевом дијелу. Прецизније речено, академик Драго Бранковић аргументовано објашњава да је ову књигу могао написати само онај аутор који је опчињен Змијањем и језичко-књижевном величином Петра Кочића.

- Необичним даром, народним обичајима, љепотом и горчином казивања, Кочић оживљава своје ликове и ставља их не у тадашње, већ и у данашње вријеме. А Шиндић текстом ове књиге не оживљава само Кочићеве ликове, већ и њиховог аутора Петра Кочића - наводи Бранковић.

Шиндић се осим књижевном анализом приповједака Петра Кочића у аутентичном  ауторском кључу у књизи бави и анализом критика Кочићевог дјела, кроз записе о писању Јована Скерлића преко Иве Андрића, Велибора Глигорића, Веселина Маслеше до Младена Шукала, Бранка Милановића и других аутора, који су се бавили ријечима и дјелом змијањског великана, чувајући га од људског заборава и неумитног жрвња историје.

Каријера

Универзитетски професор у пензији, књижевни теоретичар  и критичар Миљко Шиндић рођен је 5. априла 1930. године у Лесеновцима у Србији.

Књижевност је дипломирао у Београду, а докторске студије на Филозофском факултету  у Загребу. Радни вијек је провео у Бањалуци радећи у области школства и један је од оснивача Филозофског факултета у Бањалуци гдје се пензионисао као предавач теорије књижевности, а био је и декан Академије умјетности у Бањалуци гдје је предавао теорију драме. Шиндић је приредио 24 избора поезије, прозе и школске лектире уз преко 200 осврта и научних радова објављених широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.