“Нана” Емила Золе у новом издању на српском језику: Лажна љубав и морално посрнуће

Приредила: Илијана Божић
“Нана” Емила Золе у новом издању на српском језику: Лажна љубав и морално посрнуће

БАЊАЛУКА - Роман “Нана” Емила Золе, монументална фреска француског друштва која осликава материјално, морално и друштвено посрнуће које препознајемо и данас, биће објављена у новом “Лагунином” издању током августа.

Читаоци ће уживати у ремек-дјелу у којем, како су навели критичари,  сексуалност, историја и мит живе и умиру заједно. Роман су на српски језик превели Иван Димитријевић и Милан Шаре.

“Нана” је један од најпопуларнијих романа Емила Золе, а први пут је објављена 1880. године и то као девети дио саге о породици Ругон-Макар.

Ова снажна прича о лажној љубави, о страсти, пожуди и похлепи осваја читаоца, а сви пороци и емоције сажети су у лику једне жене коју друштво осуђује. У Нанином лику приказана је моћ и тежина новца, као и положаја који се може купити.

- Најпознатија куртизана у историји књижевности, Нана је кћерка праље и радника који се због несреће на раду пропио. Упознајемо је као осамнаестогодишњу глумицу у париском варијетеу, без много талента, али магнетске привлачности. Наизглед самостална и самосвесна у својој улози кокете високог друштва, Нана постаје славна, очарава мушкарце од аристократа до полусвета и глумаца, и према својим љубавницима поступа бескрупулозно - стоји у синопсису издавачке куће “Лагуна”.

И док љубавници Нану засипају поклонима и испуњавају њене прохтјеве, она постаје права “отмјена дама, рентијерка глупости и прљавштине мужјака, маркиза високих тротоара”. Ипак, поред свега тога, она не престаје да жуди за обичном срећом.

- Золина тежња да оголи и разобличи најниже пориве високих слојева Другог царства чине “Нану” једним од првих модерних романа у којем се јављају савремене теме, реалистичне опсервације о друштву, дијалози и сценарији. Објављивање “Нане” изазвало је велику контроверзу, због чега је роман готово преко ноћи постао бестселер, а данас се сматра класиком француске књижевности - навели су из “Лагуне”.

Критика

Критичари су доста говорили о “Нани”, а Гистав Флобер је истакао да Нана прелази у мит, а ипак остаје стварна, те да је она вавилонска творевина. Хенри Џејмс је казао да би читаоци морали да се диве ширини Золине амбиције и богатству његове намјере. У “Гардијану” је наведено да нам је Зола потребан као највећи пјесник маса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана