Милош Ковачевић, професор и лингвиста о новом броју часописа “Нова Зора”: Обједињена српска књижевност и култура

Казао је ово за “Глас Српске” лингвиста и професор Филозофског факултета у Палама и Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић, главни и одговорни уредник “Нове Зоре”, поводом новог броја овог часописа који треба да изађе у септембру.

Недавно је објављен прољетно-љетни двоброј, а како је Ковачевић истакао, значајна пажња посвећена је политичкој ситуацији у Црној Гори.

- “Писмо патријарха Павла црногорској јавности и политичарима”, које је написано прије 21 годину, а које је и данас и те­ како актуелно, отвара објављени двоброј 65-66. У њему патријарх Павле апелује на заустављање националне и вјерске “братомржње” у Црној Гори, преклињући прије свега црногорске политичаре и њихове сљедбенике да се “не брукају као народ и људи, већ да буду светао пример моралног јунаштва које их је прославило у српству и читавом свету” - казао је Ковачевић.

Нагласио је да за штампу припремљени број 67. отвара бесједа владике Николаја о владици Раду.

- Ријеч је о бесједи “Говор на Цетињу”, одржаној “на дан преноса Његошевих моштију на Ловћен” 1925. године, у којој се на најбољи начин осликава српски карактер Црне Горе и њене историје - навео је Ковачевић.

Објаснио је да рубрику “Поезија” отвара Милица Бакрач, највећа српска пјесникиња из Црне Горе, са шест пјесама, од којих су четири посвећене (не)посредно литијама у Црној Гори, а три имају чак и посвете.

- Прва “Господе, није нам хладно” посвећена је одбрани српских светиња у Црној Гори, “Рука” је посвећена митрополиту Амфилохију и “Сонет пастиру” владици Јоаникију. Тако је “Нова Зора” на најбољи, поетски начин осликала актуелно стање у Црној Гори - истакао је Ковачевић.

Нагласио је да је у прољеће 2004. године изашла прва “Нова Зора”, чији су издавачи одбори СКПД “Просвјета” у Билећи и Гацку.

- Сада је часопис у 16. години излажења. Нема готово ниједнога писца нити значајнијег српског културног посленика на актуелној српској књижевној и културној сцени који се није огласио у неким од текстова “Нове Зоре”. До сада је објављено више од 3.000 текстова, које је потписало више од 1.300 аутора - нагласио је Ковачевић.

Истакао је да је броју за прољеће и љето печат дало 65 аутора, те да читаоци могу да прочитају радове пјесника, прозаиста, сатиричара и афористичара.

 - Припремили смо занимљиве радове есејиста и научника, десет приказа литерарних и научних књига, али и прилоге из ликовног и музичког живота - објаснио је Ковачевић.

Како је казао, у 67. броју, који је припремљен за штампу, у сталним рубрикама радове објављује 64 пјесника, прозних писаца, есејистичара, научника и приказивача, међу којима су Милица Бакрач, Јован Делић, Миланка Бабић и други.

- У два штампана броја “Нове Зоре” за 2020. годину своје пјесме, прозу, есеје, приказе, ликовну и музичку критику објављује чак 129 аутора са свих српских простора - испричао је Ковачевић.

Нагласио је да у рубрикама “Прикази”, “Поводом” и “Културна догађања у Источној Херцеговини” читаоци могу да се упознају са свим новинама које се дешавају на књижевној сцени.

- Ништа што је актуелно, а значајно на српској књижевној, ликовној и музичкој сцени “Нова Зора” не заобилази. То се најбоље види и по првој рубрици часописа која носи назив “Наши људи и крајеви”. Тим текстовима се обиљежавају значајни културни догађаји, најчешће годишњице живота или смрти познатих српских писаца или научника, а којих је у ова два броја чак десет - образложио је Ковачевић.

Додао је да стога не треба да буде чудно што је “Нова Зора”, по значају за српску књижевност и културу, већ након неколико година излажења упоређена са најстаријим српским часописом, чији почетак бијаше године 1826 - “Летописом Матице српске”. То поређење није изрекао било ко, него један од највећих српских писаца, аутор таквих дјела каква су “Корени” и “Време смрти” - Добрица Ћосић.

  Припрема

Ковачевић је нагласио да би јесењи број требало да буде спреман за септембарске “Ћоровићеве сусрете” у Билећи и Гацку.

- Број 68, за зиму, надамо се, биће припремљен већ у октобру. Требало би, ако финансијске могућности дозволе, јер “Нова Зора” једва финансијски саставља крај с крајем, да се појави из штампе до краја 2020. године - рекао је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.