Лана Шаула, библиотекарка у НУБ РС: Драме читају само студенти и средњошколци
БАЊАЛУКА - Негдје сам прочитала да је драма “акциони филм међу књигама” и сагласна сам. Баш та њена особина може привући и млађе читаоце и привољети их писаној ријечи. Сјајно и обогаћујуће искуство је и гледати драму на позорници, али њено читање пружа могућност да посматрамо драмски текст из више перспектива, а не само редитељске те да и сами будемо “редитељи”.
Казала је то за “Глас Српске” библиотекарка у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске Лана Шаула, говорећи о драми те о читаности овог књижевног жанра.
- Тај процес може ићи и у обрнутом смјеру - читање оригиналног драмског текста прије гледања представе скренуће нам пажњу на јединствене и специфичне изборе редитеља и глумаца и продубити наше разумијевање и тумачење сценарија - додала је Шаула.
Говорећи даље о разлозима због којих би на драме требало обратити већу пажњу као први навела је брзину и лакоћу којом се читају.
- Будући да у данашње вријеме пазимо да будемо економични у свим сегментима живота, као први (али не и најважнији) разлог је брзина и лакоћа којом се читају драме. Динамичне су, без дугих описа, одмах се улази у срж радње. Самим тим читалац се чвршће уживљава у радњу и прича га напросто “увлачи”- рекла је Шаула.
Према њеним ријечима у НУБ РС драме су, као и поезија, помало запостављен жанр у избору читалаца.
- Нешто више се читају приповијетке, али убједљиво се највише траже романи. Драме најчешће траже ученици средњих школа, јер их читају у склопу школског програма те студенти Академије умјетности. То је правило, али, наравно, ту и тамо се нађе и неки љубитељ овог жанра који дође у библиотеку када пожели да прочита квалитетан драмски текст - испричала је она.
Према њеним ријечима, најтраженије су драме познатих писаца које су већ дуги низ година и школска лектира, прије свега античке драме “Цар Едип” и “Медеја”.
- Затим драме Бранислава Нушића “Народни посланик”, “Госпођа министарка” и друге, Петра Кочића “Јазавац пред судом”, Јована Стерије Поповића “Тврдица”, “Родољупци” и друге. Тражене су и драме Антона Павловича Чехова (“Ујка Вања”), Николаја Васиљевича Гогоља (“Ревизор”), Виљема Шекспира (“Хамлет”, “Отело”, “Магбет”), Молијера (“Тврдица”), Душана Ковачевића (“Балкански шпијун”) - навела је Шаула.
Нагласила је да су уз поменуте читане и драме Луиђија Пирандела, Александра Поповића, Љубомира Симовића, Биљане Србљановић, Харолда Пинтера, Милене Марковић, Тенесија Вилијамса, а у посљедње вријеме популарност је међу читаоцима НУБ РС стекао нобеловац Јун Фосе.
- Занимљиво је да сам поменула како је скрајнут жанр што се тиче избора читалаца, а у исто вријеме нисам могла да се ограничим на само неколико писаца када се ради о овом питању. Изгледа да је избор ипак много разноврснији него што се то чини на први поглед, само што је учесталост подизања ових књига знатно мања у поређењу са романима - закључила је Шаула.
Препоруке
Шаула је нашим читаоцима предложила два страна класика, један старији и један новији те једну домаћу драму.
- Старији класик је “Отело”, мени омиљена и најинтересантнија Шекспирова трагедија. Теме патолошке љубоморе, манипулације, (не)повјерења међу људима и страсти које букте те на крају спаљују све око себе врло су вјешто и динамично приказане у овом дјелу - навела је она.
Нешто новији класик је “Нора - Луткина кућа”) норвешког писца Хенрика Ибзена.
- Занимљиво је да она међу првима отвара питање женског права и еманципације, а имала је планетаран утицај: нпр. у Кини су по узору на лик Норе писци тог времена формирали прототипски лик “нове жене”, насупрот традиционалном идеалу покорне и “добре жене”- казала је она.
За крај препоручићу комедију апсурда “Доктор Шустер” Душана Ковачевића, мање познату од неких његових драма.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
