Књижевник и херој радничке класе Џек Лондон рођен је прије 145. година: Материјално богатство убија душу

Илијана Божић
Књижевник и херој радничке класе Џек Лондон рођен је прије 145. година: Материјално богатство убија душу

БАЊАЛУКА - Није милосрђе дати псу кост. Милосрђе је подијелити с њиме кост када си гладан као он”, ријечи су једног од најчитанијих писаца прве половине 20. вијека Џека Лондона који је кроз своје најбоље романе описао борбу за живот, људе са дна, потлачене и понижене.

Писац кога су због тешких тема које је прожимао кроз своја дјела називали “амерички Горки” рођен је прије 145 година, а његова дјела су и данас актуелна јер је борба за живот и данас иста.

Писао је кратке приче, есеје, новеле и романе, те је захваљујући својим дјелима постао један од првих књижевника којима је писање донијело новац и свјетску славу. Један је од зачетника жанра који је касније назван научна фантастика.

Био је члан радикалне литерарне групе “Гомила” у Сан Франциску, заговорник социјализма и борац за права радника, а називали су га и херојем радничке класе. Неколико својих дјела је посветио управо овим темама. Веома храбар био је увјерен да је књижевна и новинарска ријеч изван свих државних интереса. Због тога су га Јапанци хапсили три пута у четири мјесеца.

Много је путовао и радио различите послове. С жељом да постане ловац на остриге купио је мали брод, који је након неколико мјесеци био толико оштећен да није могао наставити пловидбу. То га је навело да се учлани у Калифорнијско друштво за заштиту риба. С њима је пловио до обала Јапана. Једно вријеме је радио у млину у електрани, а не могавши да издржи тај тешки рад постао је скитница што га је одвело и до затвора.

Након ових драгоцијених искустава вратио се у Оукланд и уписао средњу школу.  Тако је почео да пише за школски лист “Тхе Аегис”, а своја морнарска и скиталачка искуства претварао је у најљепше странице свјетске књижевности од којих су многе екранизоване.

Осликавајући своја добра и лоша искуства, те занимљиве авантуре и необичне послове које је радио Џек Лондон је написао роман “Мартин Еден” који се сматра  најпопуларнијим његовим дјелом. Критичари сматрају да је ријеч о аутобиографском роману, те да се могу повлачити паралеле између карактера главног јунака и писца. Мартин Еден и Џек Лондон су људи из нижих слојева друштва који су успјели у књижевности захваљујући сопственом труду и таленту. Као да је у овом роману сва своја искуства уткао у авантуре главног јунака који такође ради прво као морнар, затим у творници и праони, а све како би успио да оствари своје снове. Мартин Еден жели да успије због вољене дјевојке, а сматра се да је тај дио романа инспирисан пишчевом првом љубављу. На крају роману схватамо да је Мартин Еден цијели свој живот трагао за љубављу и жељом да му друштво ода признање, те да је на крају тог пута схватио да је изгубио себе у празним илузијама. Писац нам показује да у грађанском друштву нема мјеста за креативце и рањиве особе, те да сви покушаји да дођемо до материјалног богатства доводе до празнине унутар човјека, до смрти човјечје душе.

Када се спомене име Џека Лондона одмах се помисли на роман “Бијели очњак” којим је писац осликао живот у дивљини сјевера, али и то колико понашање људи утиче на обликовање понашања животиња. Кроз судбину Бијелог очњака писац нас наводи да погледамо себе из другог угла. Схватамо да нам веома често лијепа ријеч и једноставан однос према свијету, животињама и природи могу спасити живот.

Џек Лондон је преминуо 1916. године на веранди једне од колиба на свом ранчу. Његово имање је претворено у Историјски парк Џека Лондона који сваке године посјети мноштво туриста.

“Љубав за животом”

Овим романом Џек Лондон је приказао како у кризним моментима човјек по сваку цијену жели да преживи и та жеља му постаје главно оружје којим успијева да савлада и природу. Увиђамо да су људи за љубав, слободу и наду спремни да се боре до посљедњег даха. Роман је објављен 1905. године.                                           

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана