Књига о Благоју Јововићу промовисана у Рогатици: Животопис хероја у вучијој јазбини
РОГАТИЦА - Народна библиотека “Војислав Лубарда” у Рогатици још једном била је домаћин промоције једне нове и посебно занимљиве књиге.
Ријеч је о првом дијелу књиге “Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини”, чији је аутор књижевница и професорица визуелне умјетности Марија Јововић, предавач на предмету друштвених наука грађански проблеми у савременој Аргентини, иначе кћерка јунака књиге чије поријекло води из околине Даниловграда у Црној Гори.
Књига која је промовисана рогатичким љубитељима писане ријечи, рече библиотекарка Милојка Крсмановић отварајући ово јединствено књижевно вече, је у неку руку животопис Благоја Јововића, који је рођен 1922. у селу Косић, код Даниловграда.
Тада је, како биљежи његова кћерка Марија, која је рођена и одрасла у Аргентини, као “вучијој јазбини” пратећи живот оца као списатељица и аутор више књига поезије, али и романа “Зид, кожа и жалост”, “Пут до сусрета” и неких других, дошла до података о свом оцу емигранту прво у Италију, а онда пратећи кретања поражених у Југославији на крају Другог свјетског рата и од тога сачинила занимљиву али истиниту причу.
Њен отац, као питомац војне школе у Билећи и Србин патриота, пронашао је и извршио атентат на злочинца Анту Павелића, 10. априла 1957. године, а да атентатор никад није откривен. Тајну је открио сам Благоје митрополиту Амфилохију, 55 година након атентата, у манастиру Острог.
О књизи је говорила и ауторка Мафрија де лос Ангелес Јововић, која је рекла да је књигу припремала више од три године.
Сачињава је осам поглавља која су илустрована великим бројем фотографија и других оригиналних докумената.
Уз промоцију књиге о Благоју Јововићу, љубитељи лијепе писане ријечи у Народној библиотеци “Војислав Лубарда” у Рогатици, али овога пута из домена историје, имали су прилику да присуствују промоцији још једне нове књиге. Ради се о књизи “Борба за идентитет и опстанак српског народа - Историја Срба 1804 - 1918” аутора Мирка Ујевића, редовног професора Медицинског факултета у Новом Саду, иначе рођеног у Сарајеву, који је родни град и Медицински факултет у њему морао напустити током посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата и скрасити се у Новом Саду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
