Издавачи препоручују нове наслове са полица

Александра Глишић
Издавачи препоручују нове наслове са полица
Издавачи препоручују нове наслове са полица

Бањалука - Нека књига буде сјекира за замрзнуто море у нама, савјетовао је славни писац Франц Кафка.

За прве јесење дане издавачи препоручују неке од наслова који ће читаоце одвести у нове свјетове. Издавачка кућа “Лагуна” издваја наставак култног романа - “Солунска 28 ИИ део” Др Нелета Карајлића. Послије романа “Солунска 28 - О новцу и страстима” (првог дијела трилогије који је овјенчан наградом “Момо Капор”) Карајлић читаоцима представља наставак, роман “Солунска 28 - О пријатељству и издаји”, посвећен људима и догађајима који су пролазили кроз дорћолску кућу на обали Дунава.

- Ово је прича о једној жени. Жени коју је судбина казнила оставивши је у животу. Она је побиједила - љубављу. Ово је прича о једном јутру... које је промијенило све.... Ово је прича о једном граду. Рањеном, осакаћеном и пониженом граду, који се подиже из пепела, вјером у себе. Ово је прича о једној љубави, забрањеној, неизрецивој и отровној љубави, што се на крају, као и свака љубав, претвори у пламен - рекао је Карајлић о новом роману. 

Из ове издавачке куће читаоцима препоручују и “Убисвет” Синише Соћанина, који је први роман у њиховој новој едицији “Еклипса”.

- Да не откривамо превише, могу рећи само да је наслов осмишљен тако да добије значење тек када читалац прочита књигу и поново се врати на њега - каже Соћанин.

На листи “Лагуниних” препорука је и “Једна нит”, нови роман Трејси Шевалије, ауторке бестселера “Дјевојка са бисерном минђушом” .

Шевалије, једна од најчитанијих књижевница данашњице, у новој књизи исписује безвремену прича о пријатељству, љубави и женама које саме кроје своју судбину. Радња је смјештена у 1932. годину и прати дјевојку Вајолет Спидвел, којој је Велики рат однио вољеног брата и вјереника. Она је представница нараштаја осуђеног на усидјелички живот јер је у рату изгинуло много младића.

- Топла, живописна и дивно обликована, “Једна нит” је прича о жени која у предвечерје Другог светског рата долази у град са надом да ће се изборити за своје право на срећу - саопштили су из “Лагуне”.

Међу њиховим фаворитима нашао се и роман “Сестра Сигмунда Фројда”, чији је аутор македонски писац Гоце Смилевски. Ово дјело прати судбину породице Сигмунда Фројда. 

- Смилевски у овом роману даје глас Адолфини, сестри Сигмунда Фројда, која је живот провела у сјенци своје породице. Приче о њеном животу, о генијалности Сигмунда Фројда и о културно-умјетничком сјају Беча почетком двадесетог вијека окоснице су овог дјела. Преплићући судбине главне јунакиње Адолфине и њеног брата Сигмунда, показујући њихову блискост у дјетињству, њено дружење са сестром Густава Климта у бечкој психијатријској болници, њене снове и њихова размишљања, Смилевски доноси сложену, поетску фугу о нашој цивилизацији. Овај роман је објављен у преводу на тридесетак језика, а за њега је аутор добио награду Централноевропске иницијативе за најбољег европског писца до 35 година.

- Издавачка кућа “Архипелаг” објавила је четири нова романа писаца који представљају неке од најзначајнијих израза нове српске књижевности - истиче главни и одговорни уредник “Архипелага” Гојко Божовић. 

Подсјећа да су управо они објавили роман “Откако сам купила лабуда” Тање Ступар-Трифуновић, добитнице Европске награде за књижевност.

- Срђан Тешин написао је роман “Моје”, чији је један од главних јунака Данило Киш. У овом дјелу преплићу се породичне и књижевне историје, друштвена историја друге Југославије и савремене околности, деведесете године и изгубљено време читаве једне генерације, личне и друштвене драме, биографије и имагинација, машта и чињенице, аутофикција и узбудљива прича овог и минулог времена - казао је Божовић.

Он читаоце упућује и на Дарка Тушевљаковића, добитника Европске награде за књижевност и његов роман “Јегермајстер”, у којем се један љетни одмор претвара у несвакидашњи кошмар на изолованом острву. 

 

Страхови између сна и јаве

- Нина Савчић пише у роману “Власник свега нашег” о библиотекарки на замени која ради у мистериозном институту на крају Београда. Одлазећи на посао, јунакиња убрзо схвата да је реч о посве необичној библиотеци, да су људи који раде у том институту повезани тајанственим и неразјашњеним везама, а да права природа тог института њој остаје недокучива.- каже Гојко Божовић

- На том месту започиње кошмар у коме јунакиња покушава да разлучи шта је сан а шта јава, шта је стварност у којој живи, а шта су страхови који оживљавају на темељу њеног свакодневног искуства. - додаје Гојко Божовић 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана