Изашао 12. и 13. број часописа “Нова стварност”: Од поезије до путописне прозе

Овај број отвара пјесма “Добриша Цесарић” Матије Бећковића, а затварају приче о осмим Међународним књижевним сусретима, као и о књижевним наградама “Ђуро Дамјановић” и “Станко Ракита”.

Читав часопис обједињује текстове и записе посвећене различитим врстама умјетности, те је тако садржај самог часописа раздијељен на цјелине: есејистика, преводи, поезија/проза, критика, музичка умјетност, ликовна умјетност, афоризми, баштина, путописна проза и актуелности.

Пред читаоцима су се тако нашли есеји посвећени одређеним ауторима и дјелима, као што су “Уметност приповедања Петра Кочића” Миљка Шиндића, “Винаверови огледи о неким српским писцима” Момчила Голијанина, затим есеји Александра Петровића “Кецмановић и Де Лоризон: Дијете у савременом роману”, “Муке наше с 'јатом'“ Бошка Ломовића и есеј Јована Царана “Да ли је бајка 'Баш челик' литерарна творевина?”.

- Увек се може говорити, писати и причати о Петру Кочићу, човеку, борцу и писцу, народном трибуну, с поводом и без повода, на сваком месту, у породици, кући и школи, на народним зборовима и научним скуповима, светковинама и прославама. Може се говорити са становишта прошлости, када је Кочић живео и стварао. Он је класик српске приповедне литературе. И становишта садашњости, у којој је Кочић наш савременик, с нама и у нама по својој борби за Истину, Правду, Слободу, Отаџбину, Српство и српски језик - биљежи, између осталог, Миљко Шиндић у свом есеју посвећеном Кочићу.

Интересантни текстови очекују и посвећенике и љубитеље књижевне критике те разоткривања или новог читања о познатим и мање познатим дјелима. Ту су, између осталих, заступљени текстови Стојана Богдановића “Расправљање Ранка Павловића са песником Ранком Павловићем”, Анђеле Вуковић “Маш(т)а и медведи”, затим “Иштван Турци: поетика (испуњавања) празнине”, ауторке Милице Миленковић, “Бол који говори” Слађане Миленковић, “Студија као продисај у језику” Милене Дрпе, “Над Козаром у времену садашњем” Данијеле Регојевић и други.

Ликовна дјела у часопису и на насловној страни радови су сликара Зорана Сувајца Зографа, којем је посвећена цјелина “Умјетник у фокусу”.

- Оно што Зорана Сувајца Зографа чини препознатљивим, а тиме и утемељеним сликаром је његова ликовна разбарушеност која је темељена на ивици сурвавања, одакле се може понору и поднебесју. То је ликовни догађај који прети сопственом потирању - забиљежио је умјетник Стојан Миланов о Зографу.

У сегменту часописа посвећеном поезији и прози читаоци могу да нађу поезију Ранка Павловића, Саше Нишавића, Миладина Тошића, Сунчице Радуловић Торбице, Јовице Ђурђића, Радмила В. Радовановића, Валентине Милачић, затим прозу Жељке Аврић, Драгана Кесића, Ђоке Петровића и Рајка Крнете.

Читаоци могу да прочитају и различите преводе поезије, које су превели Ристо Василевски, Зорана Костић, Бисерка Рајчић и Горан Радичевић, те прозу коју су превели Милан Милошевић и Милијан Симић.

У одјељку посвећеном путописној прози заступљен је текст Виктора Лазића назван “Запис о почасном конзулу Србије у Судану и животу суданског Србина Ахмеда Маутија Хамада”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.