“Историја српске књижевности” у савременом издању: Културни споменик једног народа

Ово капитално дјело и једна од најважнијих теоретских књига српске књижевности први пут је објављено 1867. године. То је била прва књига такве врсте коју је на српском језику написао један српски аутор, тада професор Прве београдске гимназије. Четири године доцније, појавило се из темеља прерађено, практично ново издање ове књижевноисторијске синтезе. Иако је прошло више од 150 година од штампања првог издања овог дјела велике важности, а прошле године се навршило исто толико година од публиковања издања из 1871. године, “Историја српске књижевности” није била никад прештампана, усљед чега је дословно била недоступна читаоцима, представљајући изузетну ријеткост у библиотекама на читавом српском језичком и духовном подручју.

Уређивачки одбор “Центра за српске студије” у саставу Ранко Поповић, Јован Пејчић и Душко Певуља донио је одлуку да поводом 150 година од изласка другог издања ове књиге приреди савремено издање, како би исправио историјску и библиографску неправду према Новаковићу и омогућио читаоцима да стекну доступан увид у значај овог дјела, који по ријечима професора Душка Певуље, који је приредио ново издање за штампу, никад није била доштампана из једноставног разлога.

- На питање зашто Новаковићева књига није прештампавана, није тешко одговорити. У југословенском периоду српске научне и културне историје, а нарочито у другој половини двадесетог вијека, моделована је књижевноисторијска свијест српског народа која није имала упориште у њеној књижевноисторијској традицији, нити у ставовима најистакнутијих проучавалаца српске књижевности, међу којима Новаковићу припада једно од првих мјеста. Новаковићева историја није могла да потврди представу о српској књижевној прошлости коју је обликовала, да наведемо само један илустративан примјер, позната едиција “Српска књижевност у сто књига”. Према тој едицији, српска књижевност је презентована непотпуно, супротно одређењу њеног корпуса коју пружа Новаковићева “Историја”- каже Певуља за “Глас Српске”.

Да буде занимљивије, Завод за уџбенике и наставна средства из Београда 2002. године је започео са штампањем “Изабраних дела Стојана Новаковића” у планираних шеснаест томова. Према приређивачком концепту, у десетој књизи требало је да се појаве Новаковићеве књиге посвећене историји српске књижевности. Ни тај, нити још неколико томова ових изабраних дјела, до данас нису објављени, што је био додатни мотив за  приређивање овог издања.

- Зашто смо се опредијелили за друго издање  књиге? Разлози су једноставни. У односу на прво издање из 1867. године, ова књига, према ријечима аутора, представља прерађено, практично изнова написано дјело. Готово једна трећина “Историја српске књижевности” из 1867. године не припада књижевној историји, као посебном виду проучавања књижевности. Друго издање, које предајемо читаоцима, репрезентативно је за књижевноисторијски рад овога полихистора - јасан је Певуља.

Обје Новаковићеве књижевноисторијске синтезе настале су на почетку научне каријере, што је овој књизи, по Певуљиним ријечима, дало одређене слабости, али значај првине нико не може оспорити.

- Историјом српске књижевности он се наставио бавити и у зрелијим годинама, али за дјела из ове области, заузет другим пословима, поред осталих и државничким и дипломатским, није имао времена. Упркос свим слабостима које садржи, ова књига у генези развоја жанра, заузима мјесто почасне првине. Ова књига је данас свједочанство о развоју српске књижевне историје, потврда о изузетном прегнућу једног младог научника на почетку каријере, те културни споменик српског народа - закључује Певуља.

Нажалост, излазак ове књиге, због пандемијске ситуације, није попраћен адекватном промоцијом, што ће се, по најавама оба издавача, исправити до краја године, са неколико одговарајућих представљања широм српског духовног простора.

Промјене

Ово дјело, у свом обновљеном издању, правописно је осавремењено, при чему нису вршене интервенције које би измијениле специфични стил аутора. Како би и Новаковића и његову књижевноисторијску концепцију представили савременим читаоцима, приређивачи су у “Додацима” начинили библиографски избор његових књига и радова, те нову верзију опремили студијом о његовом књижевноисторијском раду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.