“Гласов” избор стихова у част Свјетског дана поезије: Палета чудесних боја која осликава душу

Поезија је попут палете чудесних боја која осликава душу, поезијом су изграђени мостови међу срцима цијелог свијета, она превазилази јаз између народа доносећи свјетлост. Тог дана наступа и прољеће па је овај дан симболичан, јер подсјећа на буђење живота.

Сваки стих носи са собом чаролију позивајући нас на унутрашње преиспитивање, на окренутост ка осјећањима која смо можда потиснули. У овом тексту подсјетићемо се аутора и стихова свјетске и домаће књижевности и напоменути да би било лијепо да је сваки дан дан поезије, дан када се обраћа пажња на ријечи и њихов значај, јер нисмо ни свјесни колико ријечима утичемо на људе и свијет око себе.

“Фиеста”

“И чаше су биле празне, и флаша разбијена, и кревет распремљен, и врата затворена, и све стаклене звезде среће и лепоте трептале су у прашини непочишћене собе; И био сам мртав пијан и луд од радости и ти жива пијана гола у мом загрљају”.

Ово су стихови пјесме “Фиеста” француског пјесника Жака Превера, једног од најчитанијих свјетских стваралаца 20. вијека. Називали су га и “пјесником Париза”, а прву збирку пјесма објавио је 1945. године под називом “Речи”. Једна од његових најљепших пјесама је “Барбара”: “Сети се Барбара, падала је киша непрестана над Брестом тога дана, а ти си ишла насмејана, покисла, озарена, очарана, под крупним капима кише, сети се Барбара, сретох те у улици Сијама...”

“Мостарске кише”

Пјесма “Мостарске кише” Пере Зупца освајала је читаоце свих генерација, а будила је и инспирацију умјетника. “У Мостару сам волео неку Светлану, Једне јесени, Јао кад бих знао са ким сада спава, Не би јој глава, не би јој глава, Јао кад бих знао ко је сада љуби, Не би му зуби, не би му зуби, Јао кад бих знао ко то у мени бере, Кајсије још недозреле” пише Перо Зубац, а нама је позната и пјесма групе “Кербер” под називом “Светлана” у коју су уткани наведени стихови. Перо Зубац аутор је више од 50 књига поезије и 20 антологија југословенског и свјетског пјесништва.

“Наша тајна”

“О теби нећу говорити људима. Нећу им рећи да ли си ми само познаник био, или пријатељ драг; ни какав је, ни да ли је у нашим сновима и жудима дана ових остао траг.”

Ријеч је о стиховима пјесме “Наша тајна” Десанке Максимовић, једне од најзначајнијих пјесникиња српске књижевности. Када се спомене њено име многи одмах помисле на “Крвававу бајку” и “Тражим помиловање”, зато смо ми овај пут издвојили  њену љубавну пјесму која  милује душу и свакако је вриједна пажње и подсјећања.

“Ове ноћи”

“Ове ноћи могу написати најтужније стихове. Волио сам је, а каткад је и она мене вољела. У ноћима као ова, држао бих је у свом наручју. Љубио сам је, колико пута, под бескрајним небом. Вољела ме, а каткад сам и ја њу волио. Како да не љубим те њене велике непомичне очи.”

Стихови су пјесме “Ове ноћи” Пабла Неруде, чилеанског пјесника, добитника Нобелове награде који је оставио велики траг у свјетској књижевности. Писао је о љубави, о пустоши, самоћи, борби и смрти. Његова поезија бавила се и политиком и социјалним питањима. Шпански грађански рат и смрт његовог великог пријатеља Федерика Гарсије Лорке оставили су неизбрисив траг на његов живот. Био је прогоњен од власти, а сматра се да није умро природном смрћу, већ да је отрован.

“Децембар у градовима без обале”

За крај доносимо стихове пјесме “Децембар у градовима без обале” младе бањалучке пјесникиње Селене Берић. Стихови кажу:  “Ако се икад сретну мој јул и твој новембар ја ћу плакати свилене сузе у башти у којој расте само увело цвијеће”.

Ријеч је о пјесми која чини збирку “Поетика ожиљака”, трећу по реду ове младе пјесникиње, а стихови обједињени збирком обиљежили су њено одрастање.

Пјесникиње у НУБ РС

Свјетски дан поезије биће обиљежен са пјесникињама “Имприматура” вечерас од 19 часова у Изложбеном салону. Поезију ће говорити Миланка Благојевић, Маја Михајловић и Михаела Шумић.  Благојевићева је публици позната по збиркама прича “Мандаринске патке”, “Нервус вагус и друге приче”, а њена трећа књига и прва збирка поезије је “Мој отац умире у поезији”. Маја Михајловић објавила је збирку поезије “Бродови, богови и мали пожари у рукама”, а “Немогуће сунце Азије” је њена друга књига. Михаела Шумић позната нам је по збирци пјесама “Неколико ситних убода”. Њена збирка прича “Хербариј свете смрти” награђена је регионалном књижевном наградом “Штефица Цвек”, њена трећа књига је  збирка поезије “Именик Лауре Карваљо”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.