“Глас Српске” препоручује: У нове читалачке побједе уз приче, пјесме и есеје

Отворене су уз све препоручене мјере опреза, тако да је посјета библиотекама и књижарама у наредном периоду нешто другачија. Они који желе своје омиљене наслове да пронађу у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске или некој од омиљених књижара и локалних библиотека, сада их посјећују искључиво са списковима наслова које траже или са електронском резервацијом. Сви љубитељи писане ријечи, који још нису спремни да одлазе лично у трагање за књигама и даље могу да их купе, како у физичком, тако и у електронском облику преко бројних онлајн књижара и сајтова издавачких кућа.

“Глас Српске” је стога одлучио да издвоји неколико старих и нових наслова дјела и то дјела која обухватају кратке приче, поезију, фантастику и есеје, а можда се неки од њих нађе на нечијем списку приликом неке од наредних посјета књижари или библиотеци.

“Иза врата”, Емина Елезовић

Прва збирка пјесама Емине Елезовић “Иза врата” недавно је објављена у издању издавачке куће “Имприматур” из Бањалуке, а сачињена је из 82 пјесме и 10 илустрација.

- Ова књига је збир мојих и туђих станова, кухиња и тањира, пријатеља, страхова, родитеља, пролазника, људи које сам виђала на 10 секунди, људи које нисам знала да више никада нећу видјети и домаћих животиња. “Иза врата” је све оно што кипи и превире у нама, иза наших врата - навела је ауторка Емина Елезовић о својој збирци.

У дјелу се налазе пјесме попут “Стан баке Олге”, “Боле ме рамена”, “Заљуби се у човјека” и “О љепоти”.

“Доба хероја”, Зоран Пауновић

- Књига есеја о суштинској вези рокенрола и књижевности настала је из много скромнијих разлога но што су јој реални домети. Наиме, сваки од текстова има свој конкретан повод, неку годишњицу, објављивање књиге или албума или концерт. Сви они у збиру говоре о тој продуженој руци музике - стиху који и да хоће није само украс тону или равноправни део тог јединства, већ самостална вредност која надилази музику и одлази у трајање - назначио је Владислав Бајац о збирци есеја Зорана Пауновића “Доба хероја”, која је 2018. године објављена у издању “Геопоетике”.

Дјелом су, између осталог, обухваћени есеји о Бобу Дилану, Ленарду Коену, Дејвиду Боувију, Џоан Баез, Џонију Штулићу и Брусу Спрингстину.

“Кофер”, Сергеј Довлатов

Збирка прича насловљена са “Кофер” Сергеја Довлатова на српском језику објављена је у издавачкој кући “Stylos” 2005. године, а прошле године у новом руху, у издању “Лома”.

Обухвата неколико реалних  прича лењинградског живота, међу којима су “Шоферске рукавице”, “Шубара”, “Јакна Фернана Лежеа” и “Пристојно одело са два реда дугмади”.

- “Кофер” испитује објекте које је Довлатов понио са собом приликом емиграције из СССР-а. Ове ствари које му припадају, на бриљантан начин стварају различите шаљиве приче, препуне неочекиваних околности у којима их је набавио - назначено је о дјелу.

“Симларилион”, Џ. Р. Р. Толкин

Они који су упознати са свијетом Средње земље, воле Толкинова дјела, а још нису открили све што је написао, у “Силмарилиону” ће наћи много занимљивих прича о старијим данима и првом добу свијета. Аутор “Господара прстенова” у том дјелу приказао је крај трећег доба, док је “Силмарилион” прави пут кроз историјат и откривање мање познатих детаља, ликова и података о том периоду.

У “Силмарилиону” су приказане легенде, са издвајањем првог Мрачног Господара Моргота, који је постојао у Средњој земљи. Рат против њега водили су Високородни вилењаци.

Дјело је, након Толкинове смрти, уредио његов син Кристофер, а на српском језику објављено је у издању “Народне књиге” из Подгорице.

“Ледени змај”, Џорџ Р. Р. Мартин

Чаробна прича о сусрету застраујућег створења, леденог змаја и дјевојчице Адаре, дјело “Ледени змај” Џорџа Р. Р. Мартина смјештено је у свијет “Пјесме леда и ватре”, популарног серијала смјештеног у Вестерос.

Луис Ројо направио је фантастичне илустрације за ову књигу која је на српском језику објављена прошле године у издању “Лагуне”.

- У свету који је претходио “Песми леда и ватре” ледени змај био је застрашујуће створење о којем су се испредале легенде јер га нико никада није укротио. Тамо куда би пролетео, за собом је остављао траг хладне и смрзнуте пустоши. Али Адара се није бојала, јер је Адара била зимско дете, рођено за време најгоре студени, какве су се још само стари богови могли сетити - навели су из “Лагуне”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.