Душану Ковачевићу награда за животно дјело

Ковачевић, који је тражио да буде потписан као књижевник, додао је и да му је ова награда изузетно драга, прије свега што потиче из овог краја, који је изњедрио овом кругу велике писце по којима се памти српски језик.

- Ова награда некако обједињује све те људе који су овде живели, писали и оставили велики траг у српској књижевности - рекао је Ковачевић.

Он је додао да је стицајем околности у Академији наука и уметности у Београду у Одбору заоставштине Бранка Ћопића и да му је он, као писац и као човјек, остао у најљепшем сјећању.

- Сретао сам га, не тако пуно, али два-три пута смо имали и неке разговоре. Виђао сам и Скендера Куленовића, али сам тада био доста млад човек и нисмо могли да будемо пријатељи, али сам га виђао и драго ми је што сам на Козари положио венац на његов гроб - казао је Ковачевић.

Ковачевић је, на питање да ли се од многобројних награда које је добио истиче нека, рекао да свака награда има некакав значај за неки период у животу.

- Ово је награда за животно дело и кад добијете то, онда вам је драго, али и благо зачуђујуће, јер се она даје човеку кад приводи крају свој рад и надам се да је ово награда која потврђује то да нисте узалуд трошили време. Не бих издвојио ниједну посебно, јер је свака долазила у неком периоду живота, да ли за позориште, да ли за филм. Кренуо сам доста рано, доста млад сам био када сам ушао у “Атеље 212” са првом представом и ево до данас сам у процесу рада - објаснио је Ковачевић.

Додао је да прати културна дешавања на простору Републике Српске и да је био претпрошле године на позоришним сусретима у Брчком, гдје је изашла монографија о његовим представама на овом подручју.

- Мене је баш изненадило колико је представа било уназад тридесет и нешто година, тако да је прича о тим представама ако је и нисам гледао долазила врло брзо до Београда, многе су гостовале у Београду, многе сам ја гледао и у Брчком и у Бањалуци и могу рећи да ми је изузетно драго што се скоро сваке године или сваке друге године изводи нека драма - истакао је Ковачевић.

На свечаности уручивања награде у Приједору прочитао је један монолог из једне своје драме “Живот у тесним ципелама”, која говори о томе како смо сваке године мањи за 35-40.000 људи, истичући да је то за њега једна од највећих брига.

- Не знам на који начин ће се то зауставити, али мислим да је то основни и највећи и једини проблем српског народа. Нестајање у смислу разлика између наталитета и морталитета и исто одлазак младих људи у свет. А опет није то проблем само српског народа. Европа се смањује и неки други народи и неки други континенти се умножавају невероватном брзином, тако да сам неки дан прочитао податак да ће 2100. године, што нам сада изгледа као јако далека будућност, на планети живети 11 милијарди људи - навео је Ковачевић. 

Почетком 20. века било је записано да је било милијарду и по становника. То умножавање ће изазвати последицу да ће се водити битке на разноразне начине за воду, за храну, дакле за све оно због чега свет већ данас има огроман проблем. Не бринем се толико за популацију на планети, али ми је зато велика брига шта ће бити са нашим народом, јер коме се све то гради, све то зида и путеви се граде и коме се пише ако ће неко то читати на други начин - додао је Ковачевић. 

Нестајање језика је, како је рекао, један од највећих живих српских књижевника Душан Ковачевић, апсолутно идентично нестајању народа.

- Народ без свог утемељења у језику не постоји. Ова висока технологија ускраћује деци могућност да нешто прочитају, јер је постало лакше прелистати на “ајфону” него се посветити књизи. Некога ће то скупо коштати, јер човек који нема елементарно образовање ускраћен је за једну велику животну радост и могућност да се озбиљно бави послом - испричао је Ковачевић. 

Ријеч жирија

Како је жири рекао, Душан Ковачевић је неопходан човјек у своме времену.

- Душан Ковачевић је умјетник који је својим дјелима, а изнад свега гротескним смијехом, омогућио да као у увећаном огледалу сагледамо дух свога бременитог доба, те свеколике врлине и мане сопственог народа. Омогућио је да многобројна књижевна, позоришна, телевизијска и филмска публика све то препозна и доживи кроз сложени сазнајни и умјетнички процес. - казао је жири.

Тиме је исплео најљепше странице у десетстољетном вијенцу српске књижевности, а самим тим постао је и достојан букет међу награђенима у полувјековном плетењу књижевног вијенца Козаре. - навео је жири. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.