Анђелко Анушић за “Глас Српске”: Декадентно лидерство погубније данас него јуче

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” овогодишњи добитник “Кочићеве награде”, књижевник Анђелко Анушић, говорећи о значају ове награде за коју каже да за њега има и посебну сентименталну ноту.

- Један знатан и важан дио мога живота и књижевног рада, у буровито ратно и поратно вријеме, провео сам у Бањалуци, међу виолентним и поноситим, пркосним крајишким свијетом, гдје се испијају и чаше жучи и чаше меда, што је његошевски љековито - додаје он.

Како је навео Анушић, говорити о Кочићу и о његовом лику и дјелу, те шта представља новим генерацијама је питање које заслужује есеј и студију, највише у овом времену које личи на Кочићево.

- Опет је активно национално поље, потребан саборан, промишљен друштвени, културни, књижевни и политички рад најбољих учених капа у нашем народу. Рад из главе цијелог народа, да тако кажем. Страначко и свако друго фракцијашење и декадентно лидерство погубнији су данас него јуче! Нажалост, немам прецизног увида у то колико је Кочић као писац заступљен  у српском  школству и просвјети. То је питање о коме би стално требало да размишљају, и јавно га објелодањују, универзитетски људи. Знам да неки од њих то и чине. Али и министар културе и просвјете не би могао бити поштеђен ове бриге. Напротив! Слике Светог Саве, Кочића, Ћопића, Ћоровића, Андрића, Шантића, Дучића, Куленовића, Ољаче и Ђуре Дамјановића, требало би да красе његов кабинет! И њихове књиге, дабоме - сматра Анушић.

Анушић истиче да Кочића његово књижевно дјело, јединствено по теми, те бриљантни језик чине нашим савремеником и да су његов политички, национални и културни рад баштина неодвојива од културне историје.

- Овом приликом, због констелације друштвених и политичких прилика у којима живимо, не би било згорег, јер нас на то обавезује видовдански, косовски завјет, да се подсјетимо неких од припадника Младе Босне. Побуњених анђела, како их је Андрић генијално назвао. Ево шта о национализму, данас код нас погрешно тумаченом, често куђеном, руженом и огађеном - пишу ти Побуњени анђели. “Национализам је отворено, широко и симпатично осећање дужности према својој нацији и испуњавање тих дужности... Радити за нацију, жртвовати се за нацију, данас једино може да чини смисао неком животу”, пише Боривоје Јефтић. Ми бисмо били ужасно комични, ужасно бедни и срамотом заблаћени када бисмо допустили да наш национализам остане реч или ситни бескористан рад...”, каже Милош Видаковић. А “мученик и праведник, сарајевски учитељ Данило Илић”, како га назива Иво Андрић - пише ово: “... А свака је пак култура национална”. Пишући о националном тлу и модерности, Димитрије Митриновић каже “Само, ради нашег угледања и позајмљивања од запада, ми не треба да се одродимо; треба да се оплодимо. Страни утицај треба да буде национализован, модифициран према нашим силама и приликама...” - објашњава Анушић.

Жири “Кочићеве награде” је у саопштењу навео да Анушић Петра Кочића, као другог крајишког барда, Бранка Ћопића, не доживљава само као знамените претходнике, већ као духовну својту, а Анушић наводи да је оно што га највише повезује с њима језик и тема.

- Са њима их веже језик, а и тема са својом круцијалном културноисторијском супстанцом којој вријеме не пролази, галерија непоновљивих књижевних ликова, као што су, на примјер, у Кочића Давид Штрбац и Мрачајски прото, па и мали Лујо. Зашто је Ћопић моја духовна својта? Можда ту родственост са писцем Глувог барута, Осме офанзиве, Не тугуј бронзана стражо и Баште сљезове боје чине моји крајишки, српски ликови који су - и на крају двадесетог вијека, а то су и данас и сутра - баш они Побуњени анђели. И многи Ћопићеви ликови, као и Ћоровићеви и Кочићеви, су то. Дух и дах побуњених анђела покреће моје ликове, одређује им животну стазу - објаснио је он.

Говорећи о тематизовању судбине крајишких Срба, што је жири награде истакао, који су крајем двадесетог вијека протјерани с огњишта, он наводи да његови ликови у себи носе образац општег страдања људи у свијету.

- Људи којима се брутално поништавају божја и људска својства, који се своде испод љествице бијелог робља. Књижевна критика тек треба да нотира ову особеност мојих прозних књига - рекао је Анушић, коме ће “Кочићева награда” бити уручена 28. августа на свечаној академији.

Новитети

Када је ријеч о припреми нових дјела Анушић је казао да би ове године требало да буде објављена његова пјесничка књига.

- Један прозни рукопис је завршен. И не бих даље - да не ожалостим и навучем завист мојих опадача којих има подоста у Бањалуци! И шире! Нека су они мени живи и здрави! И ја ћу претећи некако док је њих! Нека им је сан миран и перо лагано као перо нојево - навео је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.