Александра Мариловић, књижевница: Желим свакоме снагу да остане себи досљедан

Ријечи су књижевнице Александре Мариловић, која је за “Глас Српске” говорила о новој књизи “Говорим другим језиком”, а која је одабрана за учешће на конкурсу “Петербург чита: бирамо најбољег страног писца” у Русији, али и о самом конкурсу. Поменута књига наћи ће се на полицама одјељења књижевности на страним језицима библиотеке “Мајаковски” у Санкт Петербургу.

- У мом случају Мајаковски ме позвао у шетњу да малкице поразговарамо. Путем ће ми можда говорити о својој љубави према Татјани и како је сав хонорар полагао на рачун једне познате цвјећаре да њој испоручују букете најнеобичнијег цвијећа. Питаћу га да ли још вјерује својим увјерењима због којих је завршио у затвору, па тамо и написао прву пјесму. Тај гениј и шарлатан данас је “облак у панталонама.” Није више међу живима. Управо оваква врста подсјећања на пјеснике јесу дивна, јер потврђују чињеницу да се људи воле и у присутности и одсутности. А шта значи некога вољети? Значи да тај човек никада неће умријети - додала је она.

ГЛАС: С обзиром на то да је Ваша књига “Говорим другим језиком” изабрана за учешће на поменутом конкурсу у Русији, реците нам нешто више о самом конкурсу и како је дошло до тога да Ваша књига буде одабрана?

МАРИЛОВИЋ: Представништво Републике Српске у Русији покренуло је пројекат “Петербург чита - бирамо најбољег страног писца”. Наиме, пошто је 2023. у Русији проглашена годином педагога и наставника, отуда се акценат ставио на тему књиге која је везана за улогу наставника. Постоје двије номинације: писци, чија дјела нису објављена у преводу на руски језик и писци чија дјела јесу објављена и на руском. У мом случају, читаће се есеји из књиге “Говорим другим језиком”. Обухватају најразноврсније теме, од арт терапије, преко разноврсних питања језика и обраде књижевних дјела те њихове примјене у стварној животној пракси. У овој књизи сам консултовала мишљења људи најразличитијих позива (психолози, теолози, васпитачи, умјетници, новинари, правници, драматурзи). У току године, а у оквиру пројекта, одржаће се видео-конференције, љетна читања на којима ће глумци петербуршких позоришта читати изабране одломке. Иако књига још није преведена, желим истакнути да је моју поезију на руски и енглески језик преводио мој суграђанин Славиша Савић, пјесник са тренутном адресом пребивалишта у Америци. Желим свакоме снагу да остане себи досљедан. Име тој непрекидној жудњи која нам даје снагу јесте љубав. Резултати ће покуцати као драг гост кад-тад.

ГЛАС: Књигу “Говорим другим језиком” објавили сте током прошле године. Којим то другим језиком проговарате у овој књизи?

МАРИЛОВИЋ:  То је онај географски простор у који се морам пропети дубоко у себе да бих боље видјела. А мој поглед се још простире нечим вриједним што се назива - радозналост. А ко је радознао? И шта је радозналац друго него путник. Тако кажу, а заиста и јесте тако. У овој књизи сам сабрала и одабрала своје есеје, колумне и критике. Са читаоцем ћаскам о свему и свачему. А шта је то комуникација (од комуна)? То је наше заједништво у језику. Језик јесте и прва “технологија”. Ваља имати у виду да чак и наша њива неће бити наша ако је не будемо обрађивали. Иста ствар стоји са матерњим језиком. Не заборавимо да је и ћутање важна комуникативна форма.

ГЛАС: Будући да је ријеч о збирци есеја, колумна и критика, можете ли нам рећи шта највише критикујете, којим темама се бавите? Коју поруку би читаоци могли извући?

МАРИЛОВИЋ: Корице се не отварају случајно есејом “Магијска функција језика”. У модерним менталним круговима заборављамо на свој дар лијечења и бајања ријечима, благосиљања и проклињања, инспирисања. Несвјесни смо колико оговарање квари чисту природу и доноси у живот оно што гласно именујемо осудом. Отуда, потпуно намјерно, књигу заклапам есејом о трачу као феномену деградације човјекове природе.

Новитети

ГЛАС: На чему тренутно радите, можемо ли очекивати нешто ново?

МАРИЛОВИЋ: Тамо гдје је жеља, ту постоји живот. Писању сам се много дала и задала. Тренутно ме у ладици чекају окончане двије нове збирке поезије “Ноћи дуге у прогонству”, те Енциклопедија нетренутака. Са Данијелом Михићем сам отпочела рад на Историји српског народа и српске културе у стотину лекција. Уздам се у наш стрпљив и методичан рад. У оквиру УГ “Култура култури” отпочели смо и снимање емисија-пресјек историје умјетности. Пијанисткиња Драгана Латиновић компоновала је моју поезију и очекују нас важни задаци. Тренутно ми је приоритетан пројекат “Пркос-фест”, чији сам један од уредника заједно са колегиницама Милијаном Жунић и Драганом Латиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.