Жртве и злочини
Иако смо све ближе обиљежавању пуне три деценије откако је, стављањем потписа на Дејтонски мировни споразум, заустављен сурови рат у БиХ који је однио хиљаде невиних живота те изродио стотине злочинаца, још постоји оно нешто што многима не да напријед.
То “нешто” је, између осталог, неправда и високо је на љествици разлога јер су томе живи свједоци и даље бројне породице које годинама чекају правду за најмилије који су страдали од руке злочинаца.
Највише таквих који правду још чекају, не губећи наду да ће и доћи, је како то и упорно указују представници породица, на српској страни. Чињеница је да су они који су из српских редова починили злочине први стизали на суд и одлазили на најдуже казне, а они други и трећи који су убијали невине Србе годинама имају заштиту, бољи однос с правосуђем и далеко мање казне ако постоје.
Посљедњи пресјек стања када је ријеч о процесуирању ратних злочина у БиХ указује да је отворено још готово 400 предмета гдје су починиоци познати, а и надлежни, гле чуда, упозоравају да је један од највећих проблема то што је све мање свједока. То је нешто што одавно никога истински више не чуди јер народ зна све, свјестан је свега. Виде, поготово они који су годинама управо у и испред правосудних институција, како је све селектовано, од жртава преко злочинаца до казни док се упорно прича па чак и на тим адресама како нам је потребан искорак са циљем одрживог повратка и суживота.
Политика и правосуђе су највеће кочнице за суживот. Обичан народ који је у рату једва успио да сачува живу главу, а данас гледа како да споји почетак и крај мјесеца, људе не дијели према вјери и нацији већ на добре и лоше. И данас се комшије испомажу, али је проблем у оним домаћим, али и “страним” главама које хоће више од оног што имају и који би да историја гласи онако како се њима свиђа. Онако како би они хтјели, али то једноставно не иде на тај начин.
Не може јер то није у реду. Не може јер је чињеница да у посљедњем рату нису само Срби убијали, већ су и убијани и они који су на тај начин упрљали руке за то морају да одговарају. Жртва је жртва. Свака заслужује правду као и злочинац казну, али они који су положили правосудну заклетву требају на злочине гледати реалним, а не пристрасним очима. Те тако и пресуђивати.
Ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина у БиХ истиче крајем ове године. Јасно да је након двогодишње блокаде Бошњака у Савјету министара БиХ усвојена тек онако реда ради и да су то аминовали и странци који су умијешали прсте у то.
Вријеме баш као и немар и хирови појединаца незаустављиво теку и јасно је да ће се многи злочинци извући без казне. Нешто слично као што је бијег Сакиба Махмуљина, којем се након правоснажне пресуде за злочине на Озрену и Возући губи сваки траг. У затвору није, а прича се да је у Турској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
