Бумеранг
Изјашњавање о фамозној резолуцији Генералне скупштине УН о Сребреници је одложено и то може бити знак да се ствари помјерају у добром смјеру по Србију и Српску и да су дипломатски напори Александра Вучића уродили плодом.
Како из Њујорка о питању одлагања стиже врло мало информација, основа за озбиљније закључке нема. Најприје је могуће да је на сцени куповина времена у режији оних који документ гурају на дневни ред јер процјењују да подршка неће бити тако велика како су очекивали, а и на то је вјероватно неко утицао, да ли Вучић, да ли Кинези или Руси, мање је битно.
Много је битније што је на "српској страни" након објаве вијести о одлагању мало ко ликовао. Чак су и најострашћенији међу функционерима и таблоидима покушали мирније да процијене ситуацију, ваљда имајући на уму да то што је одложено изјашњавање уопште не мора да значи да ће резолуција пасти. У оваквим ситуацијама ваља бити опрезан.
А и то ликовање је особина углавном бошњачке стране. Ко не вјерује, нека прелиста сарајевску штампу и исклика објаве на тамошњим порталима у протеклих мјесец дана. У очигледној усхићености што ће Србима на најважнијој свјетској адреси бити налијепљена геноцидна етикета цијела хорда политичара, интелектуалаца, актуелних и потенцијалних добитника признања Бундестага није, међутим, могла смислити паметнију конструкцију од оне да је у питању "цивилизацијски чин" уз пратећи низ приглупих флоскула.
Донекле је то и разумљиво јер није једноставно дати разумно образложење зашто би било ко био усхићен зато што ће се карактеризацијом злочина у Сребреници бавити, реално гледано, политичка институција па макар била и она најважнија на планети. Истовремено, жестоки аргументи израелских стручњака који су, испровоцирани дешавањима у Њујорку и у жељи да не дозволе унижавање холокауста, у протеклим данима износили тврдње да оно што се десило у Сребреници не може бити оквалификовано као геноцид, свакако су произвели ефекат.
Стога не би требало искључити могућност да би се залагање за усвајање резолуције њеним креаторима и њиховим сатрапима могло вратити као бумеранг, невезано за то да ли ће документ добити подршку, јер умјесто да тај "цивилизацијски" чин потврди накарадну пресуду Међународног суда правде из 2007. могло би се десити обрнуто, да испровоцира много више важних људи од тек тројице израелских стручњака да почну оспоравати ту пресуду.
А материјала за оспоравање и те како има.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
