Шест минута
Након Другог свјетског рата историчар Вилијам Л. Ширер је говорећи о наредном рату рекао да ће га покренути самоубилачки мали лудаци који притискају електронско дугме. Такав рат неће дуго трајати и нико га никада неће пратити. Неће бити освајања, већ само пепео и прах.
Нуклеарни рат је тема о којој се доскоро није много причало и полемисало након кубанске кризе. Сматрало се да је тако нешто незамисливо, али у међувремену широм свијета је посијано толико зла, да један такав сценарио изгледа све извјеснији. Био би то савршени рецепт за смак свијета, јер лудака никада није било више.
На то је недавно упозорила и америчка новинарка Ени Џејкобсен у својој књизи “Нуклеарни рат”, наводећи да према тренутним протоколима амерички стратези имају само шест минута да одлуче да ли ће притиснути фамозно црвено дугме. Она се запитала да ли се у тих шест минута може донијети права одлука, односно процијенити да ли је нека опасност реална или не.
Према њеним ријечима, тренутно у свијету има довољно оружја да изазове нуклеарну зиму која би убила око пет милијарди људи. Како је истакла, девет држава тренутно има око 12.500 нуклеарних пројектила, што ствара озбиљну нелагоду и простор за катастрофу, јер звецкање сабљама широм свијета постаје све озбиљније. Иначе, данашња нуклеарна бомба има јачину 1.000 пута већу од оне бачене на Хирошиму.
Русија је у неколико наврата на најдиректнији могући начин упозорила да неће презати од употребе нуклеарног оружја уколико буде угрожен њен територијални интегритет. Стратези из Вашингтона већ годинама се поигравају живцима Руса, испипавајући докле су они спремни да иду.
Рат у појасу Газе додатно је све искомпликовао, поготово након израелског бомбардовања иранске амбасаде у Дамаску, те одговора Техерана на ову сулуду одлуку Бањамина Нетанијахуа. Никако не треба изгубити из вида да је управо Израел једна од глобалних нуклеарних сила.
Једноставно, живимо у времену великих племенских ратова, гдје се умјесто тољага и мачева користи много опасније оружје. Оне који организују и спроведе ове сукобе изгледа да не брине то што би све могло прећи границу.
Интересантно, а на шта указује и поменута америчка новинарка у својој књизи, у САД постоје планови о томе како поступати послије нуклеарног напада. Према њеним ријечима, такво промишљање је изузетно погрешно, јер послије судњег дана неће остати ништа. Како каже, умјесто да радимо на истинском миру и укидању нуклеарног оружја, свијетом се више него икад отварају нови сукоби, стварајући идеалне услове за савршену нуклеарну олују, односно зиму. Тада нико неће говорити о томе како су краве најодговорније за климатске промјене.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
