Славим, дакле постојим
Ми смо народ који је опчињен прославама. Славимо први рођендан, пунољетство, прво запослење, свако наредно запослење, отказ, повишицу, одлазак у пензију, вјенчање, славимо славе, крштења, рођендане, мале матуре, праве матуре, дипломирања, а некад смо и за испраћај у војску развлачили шаторе.
Ако неко пропусти нешто од наведеног, друштво га сабије у мишју рупу јер са њим очигледно нешто није у реду.
Да се разумијемо, нису то само прославе организоване чисто про форме - свака мора бити гигантска, добро осмишљена, масно плаћена и, наравно, грандиознија од било које претходне комшијске прославе или, не дај боже, некога из уже или шире фамилије.
Нико те не пита имаш ли јер се за то увијек мора наћи новац, макар из сламарице или додатног кредитирања. Љагу и срамоту непрослављања оног што сви прослављају не могу да сперу ни два Врбаса.
Зато је немогуће окренути се на другу страну и 1. маја не изроштиљати све месо које имаш у фрижидеру.
Такав спектакл се не пропушта и о њему се размишља мјесецима унапријед.
Звучи у најмању руку шизофрено, али је заиста тако, бар по тврдњама локалних власника викендица и вила чија су дворишта, базени и окућнице резервисани још у децембру прошле године.
За првомајско славље разграбила их је углавном дијаспора, што је некако и логично, јер они посебно воде рачуна да истакну како нису заборавили своје обичаје и прославе које су народу много важне.
А и ред је да се родној груди покаже како се у иностранству радило и зарадило.
Зато се заправо и мало ко од бројних заинтересованих почеше због масних цијена, чак и кад прелазе 1.000 КМ за дневно изнајмљивање, не рачунајући храну и пиће.
Тек се у мимоходу између двије прославе људи спусте на земљу, па крене кукњава јер на дневни ред неизоставно дођу приче о рати кредита, минималцу и просјечној плати, малој пензији или борачком додатку. Прославе, ма које у том моменту биле актуелне, брзо падну у заборав као неки тренутни вентил и бијег од суморне стварности, која ће се већ некако прегурати.
Многи су тек сада увидјели да је дједова викендица сјајна пословна прилика. Људи који су је, примјера ради, наслиједили тек сада схватају да је кућерак од неколико квадрата на селу право мало богатство.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
