Директорске плате
Нека чудна времена су дошла. Од када је свијета и вијека некако су радници ти који су имали приговор на мале плате, што је потпуно оправано јер су, иако највише раде и доприносе сваком колективу, увијек посљедњи на платном списку. Данас, слика нешто другачија.
Овог прољећа ни мање ни више на мале плате жале се руководиоци који сједе у директорским фотељама.
Чини се да ни директорске плате нису више што су биле, односно гарант високог статуса и просперитета.
Директори средњих школа широм Српске тврде да су бројни професори са вишегодишњим искуством и часовима преко норме плаћенији од њих. Чак у неким школама из мањих општина руководиоци школа заузимају 14. мјесто на платном списку по висини зараде. Што је за рубрику вјеровали или не.
Такав положај, који не приличи директорској фотељи, натјерао је руководиоце школа да подигну глас и затраже већа примања која истини за вољу заиста нису велика.
Плата директора средњих школа у којима се образује до 400 ученика је око 1.800 КМ, тамо гдје је између 400 и 800 ђака руководилац образовне установе прима око 1.990 марака, док директори великих школа, које имају више од 800 ђака, зарађују тек око 2.100 марака.
У данашње вријеме ове цифре нису бог зна колико примамљиве да би се стручњаци отимали за директорске фотеље. Нарочито ако се узме у обзир количина одговорности коју на својим плећима носе руководиоци школа.
Иоле квалитетан зидар, столар, фризер, козметичар, керамичар или било који други занатлија, чије су вјештине и знања дефицитарни на домаћем тржишту рада, без по муке зараде мјесечно више до 2.000 марака.
С друге стране, интересовање младих за занимања попут керамичара, фасадера, зидара и даље су на нивоу статистичке грешке. Сви сањају о директорској фотељи, мало ко о мистрији и маказама у руци.
Да су дошла нека чудна времена очито је и на примјеру инфлуенсера и тиктокера који продају маглу и све снажније креирају друштво. Многи од њих на седмичном нову зараде тих фамозних 2.000 КМ.
И како онда да руководиоци школа, који би заиста требало да имају одређени статус у друштву, буду задовољни. Потпуно је оправдано да траже веће плате и на властима је да им то омогуће. Истим оним властима који од приватних послодаваца свако мало траже повећање плата.
Уколико се заиста жели ићи ка путу напретка и развоја, просвјета и сви они који раде у школама не смију бити недовољно плаћени с обзиорм на значај посла који раде. Јер би у супртоном и они могли спаковати кофере и кренути ка западу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
