Господари иностраног саобраћаја
Баш као и главни јунак из познатог хита “Забрањеног пушења” и остали професионални возачи из БиХ већ одавно су “на путу” и на точковима.
Само што, за разлику од Шекија који је “господар ноћног саобраћаја” у Сарајеву, они господаре иностраним аутопутевима и магистралама.
Таква слика већ одавно представља огледало наше реалности јер наши возачи просто не виде поенту за останком на овим просторима већ одлазе пут запада, гдје је зарада неколико пута већа у односу на плате у домаћим компанијама.
Од 2019. их је у Њемачку, Велику Британију и Америку отишло око 5.500 што је за наше микротржиште застрашујуће много и, већ сад, представља тешко надокнадив недостатак.
У топ три ино-оазе за возаче камиона из Српске и Федерације у наредном периоду би лако могла да ускочи Италија, нарочито након потписаног споразума о међусобном признавању возачких дозвола, што превозничке компаније и стручњаци из ове бранше оцјењују као потез раван катастрофи.
Ако се реално посложе ствари, ријетки су они који не би радили за њемачку плату од минимално 5.000 евра, или енглеску од 5.000 фунти, која је четири пута виша од наших 2.000 марака.
Нарочито се то односи на млађе возаче који могу да прате темпо и “одраде” 20 дана у цугу вожње камионом и онда се, са 10 дана паузе, могу вратити и код куће у БиХ одморити, уз уштеду и неплаћање скупог смјештаја у земљама гдје су запослени.
Разумљиво је да свако бира оно што му више одговара. Наравно да због одлуке о раду ван родне груде нису криви возачи већ систем и комплетно друштво које не може да створи атмосферу у којој се за обављени посао гарантује адекватна зарада.
Међутим, чињеница је да мањак који створе они који оду вани ствара пустош на домаћем превозничком тржишту.
Буквално су ријетке фирме којима не недостаје од пет до 50 возача, у зависности од њене величине, а на сцену се све чешће враћају пензионисани возачи камиона и аутобуса.
На срећу домаћих превозника за сада још ништа нема од признавања дозвола за професионалне возаче у Њемачкој. Иако се говорило о томе, њемачки парламент то још није одобрио.
Нешто се свакако мора урадити како би се негативни тренд прекинуо или бар ублажио.
Одлуке о признавању возачких дозвола између земаља свакако не помажу у таквим намјерама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
