Сипај за цвају
Судећи по цијенама горива и других артикала у БиХ у односу на регион и Европу рекло би се да живимо у најјефтинијој земљи, правом “Елдораду”, али стварност је другачија и говори да најскупље плаћамо јефтине ствари.
Иако су литар бензина и дизела скоро најјефтинији у БиХ у односу на регион, њени становници не могу себи да приуште да возе исувише много километара. Тако, када се све ствари ставе на папир, долазимо до фрапантне чињенице да становници БиХ за своју плату могу да купе максимално 480 литара горива, док један Словенац умало па дупло више, за плату може да наспе 980 литара. Испред нас су Хрватска, чији грађани за плату могу да натанкају 580 литара те Црногорци и држављани Србије.
Тако нам стварност и економска статистика открива другачију причу од оне коју нам многи просипају “како нам је све јефтиније него негдје тамо”. Статистика је неумољива и каже да плаћамо високу цијену за оно што се чини јефтиним, што указује на дубље економске проблеме с којима се суочавамо. Да ствар буде још гора, прогнозе даљег раста цијене горива нису нимало ружичасте, а када скочи оно, скочило је све. Дистрибутери најављују нова поскупљења, јер је цијена барела пробила границу од 90 долара, што код многих возача већ изазива главобољу и жељу да трче одмах на пумпу не би ли уштедјели марку, двије. Она стара: “Сипај за цвају” па се видимо за седам дана сада је далеко сјећање, а са новим цијенама “цваја” би могла бити само до сљедеће пумпе. Тако упркос нижим цијенама горива многим грађанима је ограничен приступ тим добрима, јер високи трошкови стављају баријеру на све. Чињеница да грађани не могу искористити предности ниских цијена указује на ширу неправду у расподјели прихода и приступа ресурсима.
То све говори да смо далеко од “цјеновног Елдорада” и ближи друштвеној биједи и најнижој љествици животног стандарда. Паритет између цијена и плата постаје све израженији, што ствара чудан парадокс да живимо у друштву гдје су цијене робе и услуга релативно ниске, а истовремено имамо високе трошкове живота. Но, они који се питају и одлучују из удобних фотеља ово не виде или не желе да виде па тако често чујемо како имамо најјефтиније гориво у региону, најјефтиније ово или оно и да су то предности нашег друштва због којих не треба да тражимо “сунце туђег неба” и да код нас, ко хоће, може живјети и наравно возити.
Међутим, реалност је сушта супротност и упркос ниским цијенама грађани једва спајају крај с крајем. Ипак, не треба да будемо цјепидлаке, јер можда немамо највећу плату у региону, али зато се можемо похвалити да нам је бар нешто велико - разлика између прихода и расхода.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
