Збијање шале с народом
Данас је 1. април, Свјетски дан шале, илити дан за подвале и лажне вијести које за циљ имају пуно смијеха, а који, истину за вољу, често и изостане. Дан када многи, углавном они непромишњени, насједну на разне смицалице врлих шаљивџија и то само јер претходно нису размислили који је дан у години, а не јер је духовитост првокласна.
У БиХ је, као и обично, слика нешто другачија него у остатку свијета. Будући да се хумор, читај будалаштина, за нашу земљу веже одвајкада, да смо од вицева о Муји и Хаси направили надалеко познат бренд, потпуно је онда логично и што грађани БиХ сами са собом збијају шалу.
Односно, без било каквог отпора дозвољавају да буду насамарени свих 365 дана у години, не само 1. априла, и тако, ево, већ пуне три деценије.
Домаћи политичари, без обзира на то којој струји припадају, да ли долазе из опозиције или из власти, да ли заступају интересе Срба, Хрвата или Бошњака, свакодневно збијају шалу са овдашњим народом који уопште нема одговор на све оно што се ради с њим. Тачније, имају један, врло популаран већ десет година. А то је одговор који се огледа у напуштању вјековних огњишта и бијегу из земље и то што даље на запад како пошалице, обећања и подвале наших политичара не би могле допријети до њих.
“Глупи Босанац”, по свему судећи, није само пуки стереотип који се тек тако увријежио на Балкану, јер како другачије окарактерисати народ који непрестано даје подршку једним те истим политичарима који, кад год им понестане идеја, на дневни ред извуку причу о рату и сукобима. Свјесни да су националне приче исто што и шибица изнад канте бензина, кад виде да би свјетина могла довести под знак питања неиспуњена обећања или позвати кога на одговорност, њима као муња из ведра неба сине идеја о распиривању тензија. Како им на памет не падне да се боре и заговарају бољи живот грађана, како немају идеја да ојачају извоз, умјесто што заговарају и лобирају за увоз. Ситуација је отишла толико далеко да, чак и да један политичар дође на идеју и саопшти данас план за јачање економије, народ би то схватио као одличну првоаприлску шалу.
Нарочито би било смијешно када би се домаћи политичари једногласно сложили да странци коначно напусте БиХ или да ревносно запну на рјешавању питања која ће земљу одвести под свод Европске уније. Од смијеха би умрли када би сазнали да се посао у државној служби добија на основу знања и компетенција, а не родбинских веза. Колико би тек било смијешно када би плата службеника зависила од количине завршених послова.
Навикнути на суноврат и сивило, овакве позитивне вијести код нас се могу схватати искључиво као пошалица и нека нова подвала, јер збијање шала с народом овдје има дубоко укоријењену традицију којој се не може стати у крај. Истина, можда би и могло паметнијим избором политичара, али како да бирамо кад су у џаку све јабуке труле. Које год да се латимо, исто нам се пише, а то је да живимо шалу сваки дан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
