Зачарани круг задужења
Велики број грађана Републике Српске свакодневно куца на врата микрокредитних организација.
То куцање и тражење помоћи од њих како би преживјели, папрено кошта. Траже и по 250 марака, па и мање, да би преживјели до плате, пензије, али другог излаза нема, нажалост, за већину грађана и пензионера. Треба јести, платити ручне, а од платице и пензијице коју добијају на овом тржишту за један мјесец то је немогућа мисија.
Не питају ни за камату, ни колико ће новца вратити. Само “дајте и помагајте”, а то како ће вратити вишеструко више новца је мука са којом ће се борити касније. Новим кредитом затвараће тај, али и онај прије тога. Тиме само улазе у зачарани круг задужења.
О свему томе свједочи и пресјек стања у пословању микрокредитних организација на крају прошле године, према којима су кредити дати становништву повећани за више милиона марака. Све је то на крају прелило наравно на профитабилност микрокредитних организација, које су се “уплусале” за скоро 25 милиона марака, што је за чак 34 одсто више у односу на добит из 2021. године.
Успјешна кретања у микрокредитном сектору вежу се за кризу и пад животног стандарда. По свему судећи, тек ће нам услиједити експлозије раста микрокредитног сектора, јер животни стандард и даље лагано, али сигурно, тоне ка дну.
Најављен је раст цијена свих комуналних услуга у највећем граду Српске, док су опет друге локалне заједнице то већ урадиле, а оне који нису нема сумње да ће за тим посегнути ускоро. Све ће то утицати, како то бива, на нове, наравно више, цијене производа и услуга.
Све те трендове подразумијева се, неће пратити плате. Оне ће остати исте или ће тек да иду миц, по миц. И шта је у таквим околностима остало радницима, пензионерима, младима и осталим грађанима Српске. Ништа друго него куцање на врата микрокредитних организација, које не траже никакве услове да би дале кредит, али зато масно наплаћују повратак новца на њихове адресе. Како је кренуло не би нас изненадило да уведу цјеновнике за “добар дан” и “до виђења”.
Очигледно границе за задужење на овом тржишту не постоје. Томе је допринијела и власт, која мало илик боље рећи нимало не ради да поправи животни стандард становништва и донесе бар неке мјере за обуздавање раста цијена основних животних намирница и комуналних услуга. Бахатости и безобразлуку нема краја, јер су и са свих адреса заборавили ону најаву да ће у случају пада цијена горива доћи до појефтињења робе и превоза.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
