За снове се мора борити

Анита Јанковић Речевић
За снове се мора борити

Матурске екскурзије заузимају високо мјесто на листи најдражих и најзабавнијих догађаја у животу готово сваког човјека и није фер да било које дијете, због новца, остане ускраћено за те доживљаје о којима се машта током цијелог школовања.

Та путовања за већину младих јединствен су доживљај слободе с обзиром на изостанак строгог родитељског надзора, прилика за заљубљивање, рађање великих љубави и стварање незаборавних успомена.

Све то, нажалост, за бројне средњошколце у највећем граду Српске ове јесени остаће недосањан сан јер се пред жељама матураната нашла непремостива препрека, скупи аранжмани за које родитељи због глобалне, вјештачки изазване кризе немају новца. Туристичке агенције које се баве организацијом и спровођењем екскурзија због поскупљења превоза и смјештаја понудиле су школама аранжмане који су коштали и више од  1.000 марака, а тај износ судећи према ријечима директора образовних установа било је спремно платити мање од 50 одсто родитеља. Што је и разумљиво будући да је екскурзији претходило спремање дјеце за нову школску годину што је овог септембра због таласа поскупљења свих производа и услуга захтијевало дубље посезање у џеп.

Чињеница да се путовање није могло платити у ратама приморало је многе ученике да нерадо одустану од путовања. И тако ће још једна генерација ђака окончати средњошколско образовање без матурског путовања, баш као и њихови старији другари који на то путовање нису могли због пандемије вируса корона и забране спровођења екскурзија.

А све је могло другачије да је било воље, идеја и слуха јер није ова криза од јуче. Мјесецима се боримо са поскупљенима и дало се претпоставити да ће расти и цијене екскурзија. Школе су могле објавити апел и од бројних привредних субјеката тражити помоћ у реализацији екскурзије. Свака друштвено одговорна компанија има буџет за разне хуманитарне, социјалне и забавне догађаје из којег се могао одвојити дио новаца и за реализацију ђачких екскурзија. Сумњам да би нека озбиљна компанија или послодавац одбио да усрећи ђака, чак би им такав потез био одлична реклама. С друге стране исти ти ђаци могли су преко љета понудити грађанима палету разних услуга за новац. Могло је то бити чишћење, чување кућних љубимаца, помоћ у пресељењу, набавка намирница, скупљање и продаја амбалажа, дијељење летака, пошумљавање, брање воћа, поврћа.... Море је могућности да зараде џепарац и бар дио потребног износа за екскурзију. Тако би олакшали родитељима и себи приуштили јединствено животно искуство.

Ово је вријеме када се у свему подилази дјеци и младима и од њих очекује минимум. Младе генерације морају се научити радним обавезама, да не могу и не би требало све да добију на тацни и да је много слађе за снове борити се сам.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Пописи
Пописи
Нафта и Бубка
Нафта и Бубка
Шта ће коме?
Шта ће коме?
Јустиција
Јустиција
Зов завичаја
Зов завичаја
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана