“Дођи јуче”
Када би се сликовито описао напредак БиХ и њен пут ка Европској унији, он би изгледао овако - човјек се креће покретним степеницама у супротном правцу и, пошто је механизам бржи, а он видно храмље, чак се и не креће у мјесту, већ назадује.
У преводу, џаба нама све могуће помоћи и подстицања Брисела када нас унутрашња трвења поједоше.
Док се међусобно не измиримо и пронађемо заједнички језик у вези са кључним или мање кључним питањима, европска економија напредује, а нове технологије о којима можемо само да сањамо и читамо у “Свијету компјутера” претварају наше поднебље у забит чији сваки напредак касни 50 година у односу на остатак свијета.
Заправо, наш спороход ка достизању свјетских трендова најбоље описује референца Банета Саншајна из филма “Један на један” који у једном моменту каже: “Дођи јуче.”
Проблем је што је за БиХ и јуче било касно, што показују и све могуће топ-листе пожељних европских дестинација или земаља са квалитетом живота. Тако је најновија листа портала “Нумбеа” ставила БиХ на 29. мјесто, од 37 анализираних земаља, док су, према њиховим подацима за прошлу годину, у топ-десет, поред Луксембурга, Холандије и Исланда по квалитету живота у Европи, између осталог, сврстане Данска, Финска, Норвешка, Естонија. Кад је у питању БиХ, то је и више него поразно.
Статистичари су код ове рачунице узели у обзир све оно што наше грађане највише боли и због чега је све више младих људи који одлучују да се селе из БиХ у земље које су на овој листи боље пласиране.
Дакле, по логици ствари, неки од разлога за миграције нашег становништва у Њемачку, Швајцарку и Аустрију, које су се, такође, нашле на врху овог списка, су трошкови живота, куповна моћ, ниво здравствене заштите.
И боље плате, наравно, заједно са стандардом живота. Тако ће бити стално, а стагнација друштва које је закуцано на дно сваке могуће љествице остаће тамо све док, политички гледано, не буде створен било какав консензус о заједничком животу, а да је постигнут само и искључиво у корист грађана. Не појединаца, политике или касте богатих које оваква и сличне статистике не интересује превише.
Водећи се политиком личног комодитета сасвим им је свеједно каква је држава у глобалу и на којем је мјесту отпозади.
Како је кренуло свеопште назадовање бићемо избачени из свих комбинација и прорачуна па ће нам и аналитичари окренути леђа, а у том случају чак ће и борба за посљедње мјесто неког рангирања постати немогућа мисија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
