Тапкање у мјесту

Многи послодавци сматрају да је због превелике употребе тај појам постао толико излизан да је и сувишно више и говорити о тој теми.

Из угла пословне заједнице, која годинама упозорава да из школских клупа у великој мјери излази кадар који је не потребан домаћем тржишту рада, овај проблем се показује као беспотребна борба са вјетрењачама будући да се рјешење не назире ни на видику.

То потврђује и план уписа у средње школе за идућу школску годину гдје су промјене тек спорадичне. Већина средњих школа планира уписати једнак број ђака као и ове школске године, а на листама су мање више и иста занимања за које ће у јуну расписати конкурс.

Образовне установе које су се и одлучиле на измјене махом су то урадиле из техничких разлога. Тако је мањи број планираних уписних мјеста углавном посљедица смањеног броја ђака који ће

у мају изаћи из основних школа.

Има и оних који су били приморани да смање уписне квоте јер немају довољан број учионица.

То је случај бањалучке Грађевинске школе која ће уписати 88 мање ђака у прве разреде, што је посебно трагично ако се узме у обзир колико грађевинском сектору недостаје радника. Из године у годину расте потреба за увозом неимара из Турске, Индије, Бангладеша које послодавци у Српској морају платити више него домаћи кадар. За то вријеме школа је приморана да скраћује уписне квоте јер нема простор за сву дјецу која желе да се образују у тој струци.

Зар у Бањалуци нема зграде у коју се може смјестити неколико пријеко потребних учионица? Ова проблематика требало би да буде приоритет приоритета свима који сједе у Градској управи, од зиције до позиције. Умјесто тога, они се препуцавају преко леђа народа водећи сатима бесмислене расправе о томе ко је папига, а ко не или гдје и када би требало градити спортску гимназију за којом и нема неког претјераног интереса.

О стварима који су битне за ово друштво најмање се води рачуна, што је видљиво из примјера образовања.

На листи негативних трендова који из године у годину све снажније погађају наше друштво високо мјесто заузима мањак уписаних студената на јавним универзитетима и тај проблем ће поново испливати на видјело крајем љета.

Градити боље и квалитетније друштво тежак је и озбиљан задатак, али је и могуће када би неко желио да се ухвати у коштац с тим. Код нас, почевши од политичара, привредника, академика, учитеља нико прстом неће да мрдне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.