Страх од нове инфлације
Напади Хута на комерцијални транспорт у Црвеном мору приморали су многе компаније да преусмјере транспортне руте преко Африке, што је повећало вријеме путовања, одложило испоруку робе, пореметило ланце снабдијевања и повећало трошкове испоруке.
Ово би могло довести до виших цијена крајњих производа, што би могло поново подстаћи и потпалити инфлацију, која тврдоглаво одбија да се повуче без борбе и то баш у тренутку када су централне банке почеле да сигнализирају да је смањење каматних стопа у плану. Та смањења, која су најављивана за март ове године, могла би да буду одложена за неколико мјесеци, ако креатори монетарне политике виде да је инфлација поново “потпаљена”.
Показало се да је Европа посебно рањива на инфлацију. Наруку јој не иде то што је Суецки канал њен кључни поморски трговачки пут из Азије. Због напада Хута на бродове у Црвеном мору, трговци на велико и мало, али и произвођачи аутомобила већ су почели да осјећају оно што је описано као “хаотичан” период у роковима испоруке. Због овог хаоса, неки произвођачи аутомобила су привремено паузирали производњу у неким погонима. То укључује “Теслу” у Берлину, “Волво” аутомобиле у Генту у Белгији и “Сузуки” у Мађарској. Њемачки хемијски сектор, који је трећа највећа индустрија у земљи с годишњом продајом од око 260 милијарди евра, веома је зависан од увоза из Азије.
Таман након што су се европске земље колико-толико консолидовале и навикле на нову реалност због рата у Украјини, оне су опет гурнуте у једну врсту ћорсокака - да са зебњом поново гледају ка хоризонту и облацима који се вјештачки праве. Испоставило се да је Европа највећи губитник у глобалним потресима, јер је дозволила да постане тек пуки амерички вазал. Бриселски званичници, поготово они из Европске комисије, али и поједини национални лидери, који ће остати упамћени као најгори у посљедњих 100 година, просперитетну Европу успјели су да претворе у великог болесника.
И нико не треба да се томе радује, поготово не ми с ових простора, Балкана, иако нам је та иста Њемачка много неправде нанијела, не само у прошлости, већ и у посљедње вријеме. Суноврат њемачке привреде, која је до сада несумњиво била мотор развоја читаве Европе, скупо би и нас коштао. Посљедице већ осјећамо у смањеном обиму извоза, а уколико се криза продуби питање је и колико ће и саме новчане дознаке из ове земље остати на досадашњем нивоу, а које су до сада биле својеврсни покретач потрошње код нас. Одлазак у Њемачку могао би чак покренути обрнути процес.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
