Стагнација и посртање
Економија најразвијенијих земаља Европе, усљед низа нагомиланих проблема који се као жвака развлаче од 2020. године, упорно стагнира па чак и посрће. Нарочито у Њемачкој, која је сада поред свега затрпана и вишедневним, масовним блокадама пољопривредника који су на улице изашли због укидања субвенција на дизел гориво.
Што и не би требало претјерано да нас занима да повезаност привреде Републике Српске није овисна о тој најбогатијој европској земљи, која је наше највеће извозно оријентисано тржиште.
Управо та слабост њемачке индустрије лани је била главни кочничар развоја економије Републике Српске. Извоз нам је отањио око 600 милиона КМ у односу на 2022. годину, а као посљедица смањене потражње на ино-тржишту пао је и обим физичке производње за 5,3 одсто.
Да криза све јаче стеже обруч, иако је инфлација попустила, јасно демонстрира и податак да је прошле године број запослених у прерађивачкој индустрији пао за 2,9 одсто.
У којој мјери је тренд отварања нових радних мјеста успорио видљиво је из података Завода за запошљавање РС који се односе на број пријављених компанија на јавни позив за програм подршке привреди путем поврата уплаћених пореза и доприноса за ново запошљавање радника у 2023. години. Предузећа су за те намјене из државне касе могла повући 4,42 милиона марака, али на рачуне 239 компанија које су испуниле услове конкурса легло је свега 2,28 милиона КМ.
Кривац за кочење у процесу новог запошљавања, осим смањених капацитета за отварање нових радних мјеста усљед пада привредне активности, јесте и мањак расположивог кадра на домаћем тржишту. На евиденцији бироа широм Српске, тврде привредници, налази се радна снага која предузећима не одговара ни по стручној спреми ни по годинама старости, јер се ради о људима који су при крају свог радног вијека.
По свему судећи услови пословања сада су знатно тежи и озбиљнији у односу на период пандемије вируса корона, јер нови проблеми свакодневно израњају на површину. Ниједној грани индустрије и пољопривреде данас не цвјетају руже, свима неко или нешто мрси конце и омета пословне процесе.
Посебно забрињава расположење и ставови водећих домаћих привредника који не виде излаз из ситуације у коју су запали. Нимало оптимистичне прогнозе које добијају од западних партнера тјерају их у песимизам, а и сами су свјесни да се рецесија шири брже од куге, а цех свега тога, као и увијек, плаћа радничка класа коју су већ у првој половини јануара затрпала бројна обавјештења о новим поскупљенима разне робе и услуга.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
