Шта ћеш да радиш кад порастеш?
Коначно смо одлучили да учимо на сопственим грешкама. Спектар понуда занимања за будуће средњошколце проширен је за нека нова, а овај пут су га пратиле и потребе на тржишту, као и свјетски образовни трендови.
То до сада, сагласиће се многи, није био случај и тинејџери су се у средњу школу уписивали по принципу - добар ученик у гимназију или економску, евентуално електро или грађевинску, а лош ученик на занат.
Нико се у ланцу одговорности није прорачунато односио према проблему. Обично су родитељи интелектуалци на силу тјерали дјецу да постану исто што и они, не марећи за њихове таленте и стремљења, нарочито игноришући тренутно стање на тржишту рада.
Тако се на бироима за запошљавање често дешавају случајеви да су на чекању махом правници или економисти.
Да се не лажемо, наведена проблематика је у мањој или већој мјери и даље присутна у друштву, али најновије вијести из средњих школа показују да би вјетрови промјена ускоро могли да задувају и нашим образовним системом.
Ко би рекао да ће се у нашим школама изучавати занимање толико популарно да је са туторијалима и савјетима стручњака заокупирало друштвене мреже.
Нутрициониста као занимање би, судећи по процјени бањалучке Пољопривредне школе, могло бити и те како занимљиво будућим средњошколцима, нарочито јер је све више оних којима је мрско да смање број килограма у теретани или бавећи се неким спортом.
Смјер агротуристички техничар многима је на прву непознаница, али ако се узме у обзир да је сеоски туризам све популарнији и да су разноразна етно-села претходних година ницала као печурке послије кише логика је кудикамо јаснија. Зато би дјецу требало “ослушкивати” још од малих ногу.
Испитивати их шта би могли да раде кад порасту и, наравно, истраживати да ли су им жеље реалне и да ли се поклапају са њиховима способностима.
Не мора баш свако да буде доктор или професор уставног права или да, ако разборито прича и пуно чита, упише гимназију, а касније политичке науке. Небо је граница и свако је од нас рођен за нешто.
Осим тога, основцима би кроз разне едукације требало показати да ништа није срамота радити ако нам посао обезбјеђује пун стомак. Тада се можемо надати да ћемо умјесто на бироу и у кафићима младе виђати на радним задацима.
Зато су сада на потезу и родитељи који би требало да посавјетују своју дјецу да изаберу неко од занимања са којим ће моћи да се запосле и да са својих десет прстију издржавају породице, а не како се најбрже стиже на биро за запошљавање. Код дјеце треба на вријеме препознати жељу, усмјеравати је и хранити подршком и љубављу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
