Сезонци одлазе
Иза нас је мјесец славља и брзог ритма, било је свечано у духу празника и традиције, али они који су најмање одмарали, али и највише зарадили били су конобари. Док се још лани пуно спекулисало да ли би конобари требало да имају диплому или не, те ко има предност при запослењу, у сваком насељу већих градова могли сте прочитати оглас “тражимо конобара”.
То је кључно питање - хоћемо ли остати и без конобара, ако већ нисмо те како их задржати? Разлога је много, а у првом реду примамљиви сезонски послови, гдје хотелијери и трговачки ланци прије свега у Хрватској и Црној Гори, нуде одличне услове и гдје конобари из Српске без пуно размишљања одлазе, а неки то раде и то на истом мјесту и по десетак година.
Није занемарљив ни број наших земљака који током зимских сезона раде у аустријским и швајцарским скијашким центрима. Због сигурне егзистенције конобари из наше земље иду без много размишљања и калкулација ван граница земље, а податак да љети више од 5.000 сезонаца из Требиња оде у Дубровник, додуше нису сви конобари, упалио је аларм хотелијерима.
Лов на сезонце већ је и ове године почео, интензивира се крајем јануара, а професионалност и марљивост само су неке од карактеристика и предности зашто су конобари са нашег поднебља идеални.
Предност јесте и то што немају језичку баријеру, а подразумијева се добро познавање страних језика.
Ипак, с друге стране брига је то за наше хотелијере, јер тешко да могу одговорити конкуренцији. Примјера ради, конобар у Бањалуци је готово три пута лошије плаћен него на острву Крк.
Оно што је сигурно пракса ће се наставити, иако су услови рада у овој бранши благо побољшани, али потребно је пуно радити како би се приближили приморским мјестима. Објективно, није ни реално да конобар код нас има идентичну плату оној у градовима на мору.
Оно што је отежавајућа околност свима онима који живе од туризма и хотелијерства код нас, јесте да не могу увести радну снагу.
Чињеница је да су већ у нашој земљи стотине радника из Непала, Пакистана, да на неким зградама у изградњи у Бањалуци можемо чути искључиво турски језик, у туризму не помаже много.
Једина помоћ како бисмо колико-толико сачували раднике и смањили одлазак сезонаца јесте побољшање статуса запослених у овој бранши и то не само кроз плате, него и слободне дане и слично.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
