Санкције за лигње са жара
Постала је излизана шала да ће америчко министарство финансија у процесу санкционисања свих умијешаних у организацију прославе Дана Републике Српске на крају на црну листу ставити и креаторе цвјетних аранжмана на свечаној академији, али како је кренуло, ни власник те цвјећаре више не може мирно да спава.
Санкције за Јелену Пајић Баштинац, Бранислава Окуку и Сребренку Голић без сумње су још једна у низу неоправданих и ничим изазваних будалаштина у режији бирократа из Вашингтона, као што су, уосталом и оне раније уведене Алену Шеранићу, Радовану Вишковићу или Милораду Додику. Америчка образложења су бесмислена и неутемељена јер нити наведене особе угрожавају Дејтонски споразум нити руше било чији уставни поредак.
Суштина кажњавања је, тврде то паметни и упућени, што особе са листе одбијају да прихвате важећи амерички наратив и усуђују да му се супротставе. Потпуно је други угао онај из кога полазе тврдње да Американци све раде да би зауставили европски пут БиХ што није немогуће, али за то још нема опипљивих доказа, осим подударања одређених датума.
Иако то јесте трагикомично, нимало није безазлено. Колико год бомбастично звучале изјаве појединих функционера владајуће гарнитуре у Српској који се упињу да јавности докажу да америчке санкције никога не могу уздрмати и колико год потцјењивали представнике те администрације и говорили о њиховим “посљедњим криковима”, очекујући наводно “ослобођење” када на власт поново дође Доналд Трамп, толико је неодговорно све сводити на дневнополитички ниво без размишљања о посљедицама.
А посљедице се не тичу искључиво функционера, него свих грађана Републике Српске.
Ако се обистине незваничне пријетње које су, додуше, прије десетак дана у Сарајеву изречене и јавно, да би се на удару ОФАЦ-а могле наћи и финансијске институције које имају одређен однос са санкционисаним лицима, ствари би могле да се додатно закомпликују. Преведено у праксу, проблем би могле бити банке које на било који начин послују са особама са црне листе, макар то било и посједовање обичног текућег рачуна путем којег примају плату.
Експерти за финансије тврде да би цијела Република имала озбиљан проблем ако би санкције биле уведене домаћим банкама које покривају више од 42 домаћег тржишта. То би, забринуто истичу, довело до хаоса у њиховом међународном пословању и, још горе, унутрашњем платном промету чиме би под знак питања чак била доведена и исплата плата и пензија, али да не мрачимо много, можда би се те унутрашње ствари могле и ријешити “путем поште или благајне”, али колико год домаће биле рјешиве оне међународне би остале чврсто заковане.
И опет преведено у праксу, клијентима банака, тврде стручњаци за финансије, које би се нашле на црној листи било би, рецимо, онемогућено картично плаћање у иностранству, док су у шопингу или на мору.
А просјечан српски клијент домаћих банака може да постане изузетно нервозан ако му терминал у каквом приморском ресторану одбије картично плаћање лигњи са жара са далматинским варивом које је увелико смазао уз чашу бијелог вина. Нервозе би било и на касама бутика атрактивних свјетских брендова. Нервозан клијент лако се претвори у нервозног бирача којем је потпуно свеједно да ли је у Америци на власти Трамп или Џозеф Бајден.
Уосталом, амерички избори су тек на јесен, дебело иза годишњих одмора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
