Рјешење за поскупљење
Таласи поскупљења, који већ дуже од годину ужурбано празне новчанике грађана Српске и БиХ, нису заобишли готово ниједан производ или услугу. Више новца потребно је за гориво, уље, брашно, шећер, хљеб, јаја, млијеко, техничку робу, али и шишање, поправку зуба, козметичке услуге.
Дешавања у Украјини и висока инфлација главни су разлози поскупљења робе и услуга, а та глобална појава није мимоишла ни нас, с малом разликом што је у РС то мешетарима створило бројне могућности за “лов у мутном”.
Шта нас чека у наредним мјесецима, мало ко се усуђује питати и мислити, прогнозе нису оптимистичне и ако се обистине, питање је ко ће у БиХ имати довољно дубок џеп да подмири трошкове свих тих реалних, али и нереалних, напумпаних поскупљења.
Како би био избјегнут управо тај “напумпани” раст цијена од стране незаситих и некоректних привредника, као идеално рјешење намеће се апликација о кретању цијена прехрамбених производа у домаћим маркетима. Такве апликације већ имају Словенија и Хрватска, а креиране су с циљем да утичу на евентуална поскупљења и тренд кретања поскупљења.
Заштитници права потрошача у Српској сматрају да би Влада РС требало што прије да предузме кораке да једна таква апликација заживи и код нас јер би бенефити били огромни за домаће становништво.
Пратити садашња кретања цијена у мору производа на полицама трговачких ланаца, немогућа је мисија, што због свакодневних промјена, што због превеликог броја маркета и производа. Због такве ситуације грађани не могу на једноставан начин испратити у којим објектима би набавка била најисплативија. Када би посједовали апликацију, из удобности своје фотеље могли би претражити понуду свих маркета и цијене, те се упутити циљано у куповину тамо гдје је најјефтиније. Онлајн база података сачувала би и вријеме и новац становништву, али и натјерала трговце да буду коректни и не дижу цијене кад за тим нема потребе.
Апликација би дала много веће ефекте на снижење цијена од контрола инспектора јер би грађани сами кажњавали некоректне трговце тако што би престали куповати код њих. У мјесецима иза нас испоставило се да контроле и казне инспекције нису уродиле плодом и снизиле цијене јер је трговцима исплативије да плате изречену казну него да појефтине робу.
Ништа бољи ефекат нису дале ни друге мјере донесене с циљем ублажавања посљедица глобалне кризе. Домаћи политичари веома мало су том питању придавали значај, што је видљиво и на примјеру акциза на гориво које до дан-данас нису снижене иако је то предлагано још прије годину.
Успостављање апликације државну касу неће коштати ништа, што не би био случај са акцизама, и њеном оснивању треба да се приступи колико сутра. Ако надлежнима мањка идеја како то да ураде, нека погледају сајт Министарства господарства Хрватске и препишу од њих смјернице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
