Високошколску установу може да отвори свако ко има довољно новца да обезбиједи простор, кадар и опрему, истакао Божидар Крстајић... Богатство образовног система у броју студијских програма, рекао Драго Бранковић
ДОЗВОЛУ за рад, на основу рјешења о испуњености услова за почетак рада, републичко Министарство просвјете и културе закључно са 1. октобром одобрило је за 14 високошколских установа, седам универзитета и исто толико високих школа у Српској. Од седам, два су универзитета државна, а пет приватних.
Комисија за лиценцирање тренутно утврђује услове за почетак рада за још два приватна универзитета, један колеџ и неколико високих школа. Уколико би сви испунили захтјеве прописане Уредбом о условима за оснивање и почетак рада високошколских установа, њихов број попео би се на 20.
Декан Електротехничког факултета Универзитета Источно Сарајево, Божидар Крстајић рекао је нашем листу да је Комисија за лиценцирање студијских програма, у чијем је раду и сам учествовао, имала задатак да провјери да ли су испуњени услови из Уредбе и имају ли уредну документацију.
Да ли у Републици Српској има превише студијских програма, комисија није имала надлежност да се бави тим питањима.
- Суштински проблем је што Република Српска нема Стратегију развоја високог образовања ни било који други документ који би прописао колико је потребно студијских програма, универзитета, високих школа на број становника у Републици Српској, односно број студената. У недостатку таквих прописа, високошколску установу може да отвори свако ко има довољно новца да обезбиједи простор, доведе кадар, купи опрему - објаснио је Крстајић.
Додао је да су приватне школе, истина не све, популарне међу студентима због високог процента пролазности.
- Тржиште ће учинити да одређене школе опстану, а друге се угасе, јер студенти се опредјељују за школовање у оној струци за коју ће брже да пронађу посао. Сигурно је да се сви приватни универзитети и школе неће моћи дугорочно бавити образовањем, јер тржиште диктира њихов опстанак - навео је Крстајић.
По његовом мишљењу, ресорно министарство и Савјет за образовање Републике Српске треба да учине први корак у изради стратегије која би обухватила потребе и увела ред у отварању студијских програма.
- Није добро да се студијски програми отварају само зато што то студенти хоће или што неко може да их финансира - подвукао је Крстајић.
Декан Филозофског факултета у Бањој Луци Драго Бранковић, за разлику од Крстајића, сматра да Стратегија развоја високог образовања треба да ријеши проблем ниског процента младих који се факултетски образују, у односу на број становника.
- Тренутно се 1,9 одсто младих у односу на број становника Српске високо образује. Сваке године требало би бар за пола процента да расте број младих који се уписују на високошколске установе - истакао је Бранковић.
Бранковић је нагласио да у високом образовању у Републици Српској повећање броја студијских програма не треба посматрати бројчано, већ као промјену свијести у образовању и увођење флексибилног образовног система.
- Образовни систем богат је уколико има велику понуду студијских програма. Међутим, сви они су флексибилни и уколико нема друштвене и персоналне потребе за њима, они се повлаче из конкурса за ту академску годину. То не значи да за њима неће бити интереса у наредним годинама, када ће се поново ставити у понуду - објаснио је Бранковић.
Ж. БAШИЋ
КОНКУРЕНЦИЈA
Да студенти у Српској заиста имају широк избор у одабиру студија указују и подаци Министарства просвјете и културе према којима су до 1. октобра лиценцирана укупно 133 студијска програма на државним и приватним универзитетима, високим школама односно колеџима. На већини високошколских установа отварају се мање - више исти или слични студијски програми, тако да је на "тржишту образовања" присутна висока конкуренција.
