Перфидни шверцери
Телефони, парфеми и сатови постали су демоде, чак и код шверцера. Опасност за купце да могу да купе фалш и шверцовану робу достигла је нови ниво, јер су препродавци проширили асортиман.
Резервни дијелови за машину за производњу предива, стоматолошки материјал и опрема, кертриџ за тетовирање, кована ограда, машина за пакирање цигарета, средство за потенцију - то су само неки од производа који су у претходном периоду откривени и привремено одузети на царини. Међутим проблем није само у широком спектру различите робе.
Ако, којим случајем, та роба у гепецима, чарапама, подовима или вратима аутомобила пређе гранични прелаз, неће се продавати само на тезгама.
Шверц комерц се преселио и на онлајн систем, тако да је, прије саме уплате/куповине, јако тешко уочити да ли је неки производ оригиналан или купљен на трећим тржиштима по три пута нижој цијени.
Често се ради о предметима који су купљени ван БиХ и који су скупљи од 600 КМ, на колико свака особа има право на ослобађање од плаћања увозних дажбина.
Да би избјегли плаћање царине и ПДВ-а, кријумчари покушавају такве ствари сакрити приликом контрола.
И тако се неки лаптоп из, рецимо далеке Кине, врло лако може наћи на некој онлајн продаји по (за наше услове) регуларној или пуно вишој цијени од “набавне”.
Зато треба бити додатно опрезан. Приликом куповине тражити доказе о “аутентичности” - од декларације производа и гаранције до обавезно издатог рачуна.
А чим се са друге стране “жице” осјети комешање кроз немуште одговоре, сви аларми морају да се упале, јер нешто ту сигурно није у реду.
Тако да се цариници сваког дана суочавају са путницима који покушавају да из БиХ или кроз њу пренесу тајну робу, мада има и оних који због неинформисаности остану без неких личних ствари.
Због тога се савјетује путницима да пред сваки полазак на пут напишу списак, ако ништа, бар оних вреднијих ствари и овјере га па приликом преласка границе један примјерак оставе надлежним органима, да током повратка не би остали без те робе.
И све док је беспарица главни разлог снабдијевања “из гепека”, питање је да ли би и уносне награде на фискалној лутрији, као што је у Србији, подигле свијест да нелегална трговина није штетна само за буџет, већ и сваког грађанина Републике Српске појединачно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
