Органи реда у школским клупама
Свеска и у њој скица школе са планом уласка, списком мртвих и рањених, изласком и на крају самоубиством. Такав сценарио који је срочен на папир па макар био и дио неслане шале малољетника јесте позив на узбуну и аларм комплетног друштва.
Нарочито ако се узме у обзир чињеница да су се стварне слике сличног злочина, са образовном установом као мјестом радње, заиста одиграле у региону у не тако далекој прошлости.
Због тога би и требало угушити сваку могућу критику, ако је уопште има, о постављању органа реда у близини школа.
Потребна је каква-таква сигурност и брзо дјеловање полиције, јер су пуцњаве у школама очигледно постале глобални феномен - некарактеристичан само за Сједињене Америчке Државе (од 2021. до 2023. године тамо их је било чак 101), нарочито ако се присјетимо пуцњаве у Лукавцу средином прошле године када је ученик, срећом само, ранио наставника.
Међутим, оправданост за полицајце “у школским клупама” је објашњива чак и ако се позабавимо преосталим “недозвољеним радњама” присутним у и око образовних установа, а на скали имају мање интензитете - што не значи да су мање важне или мање опасне.
Сјетимо се само медијских прича са суђења бившим бањалучким инспекторима који су, тако се тада писало, имали дилере код појединих основних школа у граду.
Не треба заобићи ни вршњачко насиље које пречесто прелази границу са “међусобног кошкања између ученика” на тешке тјелесне повреде и далекосежне посљедице, не само физичке за тинејџере који извуку дебљи крај. Саме образовно-васпитне установе, као најбољи арбитри признају да је у школама далеко мање проблема и пријава, откад у близини патролирају момци у плавом.
У школама у Српској од септембра прошле године налази се укупно 150 обучених школских полицајаца који, не само да врше службену дужност и обезбјеђују објекат, већ у исто вријеме имају улогу савјетника и предавача коме се ученици, наставници, али и сами родитељи у сваком моменту могу обратити за било какву врсту помоћи. То су махом и радили, а прва искуства су и те како позитивна. Нека и сљедећа буду таква, бар док не дође вријеме у којем ћемо само у новинским архивима моћи да читамо о немилим догађајима који су се десили или су могли да се десе, у школи или на неком факултету.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
