Нови циклус и нада у небо
Пуни оптимизма и ентузијазма, баш како прољеће и налаже, домаћи пољопривредни произвођачи ових дана широм земље ужурбано припремају оранице и саде лук, кромпир, купус...
Планирају да засију и обраде око 170.870 хектара плодног тла Српске, а они који се баве процјенама израчунали су да ће укупна вриједност пољопривредне производње ове године премашити милијарду марака.
План је, за наше услове, више него оптимистичан и сви желе да буде реализован, али једна реченица коју домаћи произвођачи пречесто изговарају пара уши и тјера на сумњу у њихов успјех.
“Само да нас вријеме и небо послуже”, тих неколико фамозних ријечи које готово сви ратари, повртари и воћари понављају као мантру.
А да ли баш тако мора бити у 21. вијеку, зар пољопривредна производња једне земље данас треба зависити од временских прилика и расположења мајке природе?
У вијеку револуционарних открића, када су свим произвођачима, без обзира на грану којом се баве, доступна најразличитија технолошка достигнућа, зар је немогуће елиминисати штету од временских непогода или је бар ублажити у одређеној мјери да производња буде оправдана и донесе какву-такву зараду сељаку. Европски произвођачи ни изблиза не трпе штету од посљедица проузрокованих сунцем, градом, кишом, олујама, као што је случај код нас.
А разлог је што у свом раду примјењују све оно што им је на располагању, почевши од система за наводњавање, противградне мреже, разних хемијских средстава која могу заштитити усјеве од мразева, противградне ракете, као и низ различитих апликација и паметних рјешења који упозоравају на временске непогоде и могуће проблеме у пољу.
Рећи ће неко они имају новац, високе субвенције, то није за поређење.
Међутим, истина је да се и домаће власти знатно труде да помогну пољопривредницима. До прије неколико година аграрни буџет је био упола мањи него ове и прошле године. Износ од 180 милиона КМ, колико ће добити произвођачи за текућу производњу и капитална улагања, није мали.
Упркос том новцу општи утисак је да се из сезоне у сезону црни облаци надвијају на домаћи аграром. Недаће се редају једна за другом. Једном је кривац тмурно небо, други пут болест, трећи неуређено тржиште и тако из године у годину. А нерентабилна производња за посљедицу има запуштене оранице и све празније штале, али и мањак домаће хране на трпези.
Треба се надати да ове године ништа неће покварити планове и да ће ведро небо послужити произвођачима, који ће на јесен обрати плодове рада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
