Нова епидемија
Регион Балкана, по свему судећи, на прагу је нове епидемије. Велики кашаљ, високозаразна респираторна болест у народу позната и као магарећи кашаљ, иако се вјеровало да је готово па искоријењен, ове јесени и зиме вратио се на велика врата и букнуо у цијелом региону.
Најгора ситуације је у сусједној Хрватској, гдје је број заражених премашио 3.000, а тамошњи стручњаци упозоравају да је ово до сада највећа епидемија у посљедњих 40 година. Отписана болест све више показује зубе у Србији и Црној Гори, док је у Републици Српској до сада регистровано 16 оболељих малишана са подручја Бањалуке, Лакташа и Приједора.
На срећу нико од дјеце у Српској код којих је потврђен велики кашља није имао тежу форму болести, нити је захтијевао болничко лијечење, иако болест може бити изузетно тешка па чак и кобна.
Оно што забрињава је сумња љекара да је број заражених међу популацијом у Српској далеко већи него што званични бројеви показују, будући да медицинску помоћ затраже само пацијенти са тежим симптомима.
Струка тврди да је нередовна вакцинација глави окидач за буђење отписане болести те да је због избјегавања вакцине која постоји деценијама уназад, епидемија била сасвим очекивана.
Како смо дошли до овога да нам се враћају готово заборављене болести и поред чињенице да имамо лијек, односно вакцину за које се с правом може рећи да су међу најзначајнијим изумом човјечанства, будући да су сачувале милионе живота. Захваљујући њима многе заразне болести потпуно су искоријењене, а сада због невјерних Тома поново пријете човјечанству.
Гласни и агресивни ставови заговорника антиимунизације које користе друштвене мреже за ширење своје пропаганде олако су допрли до глава лаковјерних родитеља који су најосјетљивији на своје малишане. Причама да поједине вакцине изазивају аутизам, хендикепираност и друга тешка обољења изазвали су страх код родитеља, након чега су многи изрекли велико НЕ вакцинама, а да при томе нису свјесни који то ризик носи за њихове дијете па и свако друго које ће бити угрожено уколико је у популацији мали обухват имунизације.
Да ствар буде гора, заговорницима антиимунизације већ годинама на руку иде велика пасивност медицинара, чији глас о предностима и значају вакцина готово да се и не чује или остаје у сјени. Због таквог става, поред грађана који одбијају вакцинацију, и сами медицинари би требало да сносе одговорност за ситуацију у којој се налазимо. Струка не смије дозволити да тамо неки квази-стручњаци буду гласнији од ње. Не смије се дозволити ни родитељима да одгађају вакцинацију. Они који то ипак не желе и позивају се на демократију и право да бирају одмах након одбијања прве вакцине треба да буду кажњени онако како то закон и налаже. А не да им се оставља година, двије, пет па тек онда да се дјелује, кад већ може бити касно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
