Никад није касно
“Није богат ко има волова, него кћери и синова. Није силан ко има пушака, већ колијевки”, стара је народна изрека и дио здравице Љубивоја Ршумовића који је и најпознатији као дјечији писац, али и која најбоље осликава да су срећна породица и дјеца највеће богатство.
Међутим, нису сви путеви за парове посути ружама. Дјеца су највеће благо и имају безрезервну подршку. Ипак, пуно је парова који су спријечени да буду родитељи, а у посљедње вријеме и све више њих чији насљедници не долазе природним путем, али не одустају, боре се годинама, па и деценијама.
Статистика је неумољива, а она нам каже да је до сада у борби за потомство током ове године одобрено чак 480 захтјева за вантјелесну оплодњу. И док су то некад махом били млађи брачни парови, више ни то није случај. Наиме, с обзиром на чињеницу да велики број парова на “луди камен” стаје и у четрдесетим годинама, јавност и струка сматрају да би онима који кубуре са овим проблемом требало дати још једну шансу.
Прије 15 година Фонд здравственог осигурања Републике Српске увео је услуге финансирања вантјелесне оплодње, а захваљујући овој хуманој мисији рођено је више од 1.700 дјеце.
То је велики бенефит, прво за њихове родитеље, градове и општине из којих долазе, али и за комплетно друштво и Републику Српску, јер без плача малишана живот је бесмислен, у супротном, постаћемо друштво стараца.
Лани је одобрен 591 захтјев за вантјелесну оплодњу, за шта је утрошено нешто мало мање од три милиона марака, јер један поступак кошта 5.500 марака, али то је најбоља инвестиција и за сваку је похвалу.
Фонд у потпуности финансира три поступка вантјелесне оплодње жена до 40 година, док женама од 41. до навршене 42. године финансира 50 одсто трошкова. У случају да жене старије од 42 године роде дјевојчицу или дјечака уз помоћ вантјелесне оплодње коју је пар сам финансирао, Фонд у потпуности рефундира трошкове.
Оно што је олакшавајућа околност јесте да Фонд може и да рефундира трошкове паровима који су након два неуспјела покушаја вантјелесне оплодње трећу срећу потражили у иностранству.
Уз то, поред финансирања три покушаја вантјелесне оплодње, Фонд је још од 2017. године увео и чување ембриона на двије године, а то је олакшица јер жене не морају да се подвргавају хормонској терапији.
И док као друштво имамо проблема са наталитетом, одласком младих и школе нам се затварају због мањка ђака, примјер бесплатне вантјелесне оплодње, након које су многи парови постали родитељи, враћа вјеру да за нас има наде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
