Наплата дугова
Након мјесеци у којима су референтне камате искључиво ишле навише, а које су у међувремену достигле историјско високи ниво, челници ФЕД-а и ЕЦБ су на посљедњим засједањима одлучили да додатно не заоштравају монетарну политику. Да ли ово значи да је инфлација побијеђена или је само направљен предах?
Да ли су ово челници централних банака коначно постали свјесни да би свако ново пооштровање монетарне политике гурнуло главу дављеника, европске економије, дефинитивно под воду?! Или се, можда, ради о политичкој одлуци?
Годинама поједини економисти упозоравају да ће политика ЕЦБ гурнути Европу у дубоку дубиозу, јер су узроци кризе били далеко дубљи. Креатори монетарних политика држали су нас у тами, свјесно игноришући чињеницу да Европа чами у економском паду. Све је кренуло још 2008. године, када је Америка била погођена великом банкарском кризом. Тада је са обје стране Атлантика политички одговор на ланчану реакцију изазвану колапсом америчких банака био сличан. Извршен је највећи и најциничнији у историји пренос приватних губитака из књига квази-криминалних финансијера у књиге јавног дуга, у комбинацији са фискалном штедњом да би обуздали растући јавни дуг. Резултат - економска стагнација. Ова болест, лијечена погрешним антибиотицима, трајала је толико дуго да је затровала чак и политику у Европи.
Онда је дошла пандемија и енормно штампање новца. Рат у Украјини и увођење санкција Русији, односно сјеча гране на којој се до тада сједило, само је убрзало и до коске оголило многобројне проблеме који су годинама гурани под тепих. Лагодан живот у међувремену је постао права ноћна мора, поготово за оне који су деценијама своје благостање градили на јефтиним руским енергентима. Стога и не треба да чуди буђење конзервативних покрета. Холандија, Шведска, Шпанија, Грчка, Словачка само су неке од земаља у којима је дошло до великих политичких ломова. Посљедња истраживања указују на то да се ни њемачком канцелару Олафу Шолцу не пише добро, а питање је какву ће судбину доживјети и Емануел Макрон у Француској, чија је позиција на стакленим ногама. Према истраживању њемачког лист “Билд”, више од половине анкетираних грађана исказало је негативан став према Шолцу, односно његовој политици, тражећи да избори буду одржани током наредне године.
У том свјетлу можда треба посматрати и одлуку ЕЦБ-а, у којој сједе, како неко једном рече, финансијски дилетанти. Ради се о политички мотивисаној одлуци, јер се наредне године одржавају многобројни избори па и они за Европски парламент. Треба сачувати фотеље. Да су водили колико-толико разумну политику, сада не би били забринути за своју политичку будућност. Људима је доста да буду на тамној, а не сунчаној страни страни улице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
