Маћехински однос
Да у БиХ много шта не функционише онако како би требало и није нека новост. А није новост ни да однос власти на нивоу БиХ није исти према свима унутар граница ове земље. Тако је већ деценијама.
Примјера је безброј који потврђују да се БиХ према једнима односи мајчински, а према другима маћехински.
Осјетили су то на својој кожи и мјештани Берковића, херцеговачке општине која је у априлу ове године била епицентар два земљотреса који су својом силином разорили домове и без игдје ичега оставили бројне породице.
За више од седам мјесеци са нивоа БиХ у Берковиће није отишла ни једна једина марка помоћи.
Компликоване процедуре и прописи пролонгирају помоћ иако постоји закључак Предсједништва БиХ којим се задужује Савјет министара да помогне и Берковићима, након што је помоћ упућена Љубињу и Стоцу.
Чекајући да се институције на нивоу БиХ усагласе и договоре који износ треба да буде упућен у ову локалну заједницу мјештани су дочекали зиму сналазећи се како знају и умију.
Занимљиво, када се у предизборној кампањи сакупљају гласови, све партије, без изузетака, грађанима обећавају мед и млијеко, рај на земљи, све... само да дају свој глас за црвене, плаве, жуте, зелене... Тактика им је свима иста.
Кад избори прођу, на оне захваљујући којима су сјели у фотеље, сви који одлучују олако заборављају. И није та пракса ништа ново. Тако је одувијек. Обични “мали” човјек потребан је само када се гласа. Када на ред дође да се том истом “малом” човјеку помогне треба времена за усаглашавање, договарање и преговарање... треба да се испоштују процедуре. Па каква је то земља у којој ни седам мјесеци није довољно да се исправно напише један документ од којег зависи десетине мјештана једне мале општине.
У праву су сви они који се питају да ли заиста процедуре толико трају или нема ни воље ни жеље да народу буде помогнуто.
Жалосно је ако на тој ваги претеже овај други разлог.
Локална заједница чији буџет не досеже до два милиона марака, а штету мјери са 2,5 милиона КМ не може сама. Поједине локалне заједнице, појединци и институције су одвојиле своје мало за помоћ Берковићима, Влада Српске гради домове за девет најугроженијих породица, али све то није довољно. Да је каса на нивоу БиХ празна и да нису помогли никоме то би се и могло разумјети, не могу дати оно што немају, али помоћи једнима, а друге оставити да гледају у небо и моле Бога да ли ће киша и снијег да им до темеља сравне ионако уништене домове и више је него жалосно и треба да се стиди свако ко је свјесно или не у дијељењу помоћи заобишао Берковиће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
