Ко јаму копа...
У САД планирају да донесу закон који би омогућио властима да заплијењену руску имовину продају. Из Москве је саопштено да ће, уколико до тога дође, адекватно и реципрочно одговорити. У Бриселу, бар за сада, нису спремни на једну такву опцију пошто је велики број европских земаља подијељен у вези с тим, али је постигнут консензус да се новчана средства, односно приходи од камата од замрзнуте руске имовине пресумјере - као помоћ Украјини.
Од почетка сукоба у Украјини западне земље - САД, Канада и Европска унија замрзле су око 300 милијарди долара у власништву руске централне банке. Највећи дио овог руског новца налази се у Европи, а посебно у Белгији, гдје се налази и депозитар хартија од вриједности “Јуроклир” (Еуроцлир), који контролише и управља чак 191 милијардом евра вриједном руском државном имовином. Како је недавно саопштено, они су до сада од исте “зарадили” око пет милијарди евра. Један дио овог “прихода” Брисел ће највјероватније средином ове године, у јулу, преусмјерити као помоћ на адресу Кијева. Он би у некој будућности, наводно, требало да послужи и за послијератну обнову Украјине.
Све ово отвара многа питања, о којима заслијепљени западни званичници не мисле. Прво, да ли би тако нешто, а поготово ако би се ишло са потпуном запљеном ове имовине и њеном продајом - прекршило међународно право? Друго, легално или не, да ли би то било геополитички мудро? Треће, колико су и сами потези Брисела мудри, али и легални, односно представљају копање сопствене раке? И на крају, питање свих питања: како ће на све ово реаговати остатак свијета, односно како би све то могло утицати на глобални финансијски систем у цјелини и селидбу капитала?
Ово је у неку руку упозорење и Кини, али и другим земљама које имају напете односе са САД да би и њихова имовина у неком тренутку могла бити наредна мета. Ови потези су већ алармирали Пекинг, који би у неком тренутку могао своје девизне резерве да повуче са запада и стави их на чување у неку од неутралних земаља, али и да се окрене неким другим валутама, поред долара и евра. Уколико се оствари овај сценарио, то би у доброј мјери поткопало америчку моћ, али и вјероватно у потпуни суноврат гурнуло и саму Европску унију.
Брисел ће морати да обезбиједи да не дође до нарушавања финансијске стабилности, јер ако западне банке почну да туже “Јуроклир” због губитка свог новца уложеног у Русију, то би могло испразнити њихову касу. Ова банка се може похвалити са више од 37 билиона евра у активи на чувању на глобалном нивоу, али ако остане без ликвидности усред низа тужби, белгијска централна банка би могла бити приморана да повуче своју дозволу, што би изазвало велику глобалну финансијску кризу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
