Инспекторе, само ви пишите
Само ви, инспекторе, напишите казну за све ово што смо ми урадили мимо закона. Платићемо ми то. И снизити цијене. Ништа се не брините. Мало нам се омакло. Проценти су то. Мало смо се зарачунали па прерачунали. Не сналази се колегиница најбоље на послу, нова је па треба да се ухода.
Са тим, али и многим другим реченицама, које немају нимало смисла и без трунке срама покушавају још од марта трговци, мљекари, али и нафташи, да се оправдају код инспектора који свакодневно откривају да су цијене основних животних намирница и горива веће од дозвољених.
И полази им то за руком. И те како. Јер те реченице понављају и након девет мјесеци од када су инспектори ушли у њихове канцеларије. Цијене у посљедње вријеме не мијењају више на дневном нивоу, већ сада из сата у сат. Виде да могу. А све са једним циљем, да узму што је могуће више новца од грађана у овој кризи, која шамара са свих страна.
Нажалост, због такве алавости трговаца и мљекара пензионери, све више њих, али и многи други грађани Српске, када стану испред рафова и виде цијену, која је, наравно, виша него што је била јуче, прво срамежљиво погледају у свој новчаник, преброје новац и одлуче да ће ипак тај дан провести без млијека. Јер, хајде, без њега се некако и може. Али без хљеба не.
И тако из мјесеца у мјесец, односно из дана у дан корпа постаје све сиромашнија. Како је кренуло, у њој ће остати само хљеб, који је наравно поскупио од почетка овог мјесеца. И на томе се, наравно, неће задржати. Јер треба и пекари да уграбе у свој сеф што више.
Све њих редом требало би да буде стид, а не оног пензионера који када преброји кованице види да ипак нема довољно новца за хљеб и млијеко, јер је оно данас скупље него јуче.
Од кажњавања нема никакве користи, јер је казна инспектора коју им напишу сића у односу на оно колико трговци, мљекари и нафташи уберу на незаконитом формирању цијена. Политика свих је иста - плати ту казну и настави по старом утабаном путу који доноси добру зараду на муци ионако осиромашених становника.
Најављено је и стављање кључа у катанац оних који се стално држе исте политике и згрћу незаконито новац на истицању виших цијена од дозвољених, али не чусмо до сада да су ичија врата запечаћена. Када би та најава и заживјела, онда би већина тржних центара, мљекара и бензинских пумпи била затворена па грађани и пензионери не би имали гдје ни да купују храну.
Чак је и сам један инспектор недавно рекао: “Па мени не остаје ништа друго него да узмем канџију и да видим да ли их на тај начин могу натјерати да снизе цијене”. И не би помогла ни канџија, јер је жеља за добити очигледно код наших трговаца и нафташа јача и од батина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
