Има наде
У земљи апсурда нелогично дуги процеси усвајања дјеце нису нешто што треба да зачуди. Ма колико то било несхватљиво за све оне који желе да усвоје дијете и добију за то сва могућа зелена свјетла, реалност је таква-каква је.
Дочека их бирократија и тоне папира које клацкалицу око усвајања заљуљају и по неколико година. Што је најгоре, то на крају чак и не гарантује позитиван исход.
Трауматично, како за будуће родитеље/усвојитеље, а нарочито за дјецу која у административном вакууму, који и те како зна да потраје, остану ни на небу ни на земљи.
Због свега наведеног лијепо је што смо чуђење оставили за чињеницу да је о овом проблему неко заправо почео да брине.
Колики је значај најаве оснивања регистра потенцијалних усвојитеља у Републици Српској, заједно са обећањима надлежних да је путешествијима по шалтерима дошао крај, довољно говоре бројке које су из године у годину све веће о родитељима који покушавају, а не могу природним путем да добију бебу.
Њима је усвајање једина сламка спаса, а брже рјешавање проблема је знак добре воље да се са пуно љубави, што прије и што чвршће ухвате за њу - уз гаранцију да је сламка чврста па да, ако није, пригрле ону која јесте и не губе драгоцјено вријеме.
Досад су центри за социјални рад примали посебне захтјеве од оба родитеља, сада су у најави поједностављене процедуре, али и униформисаност и једнообразност процеса, заједно са широким могућностима одабира адекватне породице за одређено дијете.
Исто тако, у регистар неће моћи да се упишу они који нису подобни за усвајање. Постојаће услови које, као претходни поступак, породице морају да испуне. Поразним подацима о малом броју усвојене дјеце на годишњем нивоу требало би да дође крај - нарочито јер се све гласније навија за промјену везану за неопходност потписа/сагласности биолошког родитеља, као сегмента који највише кочи читаву процедуру и због којег комплетан систем “угуши” добру вољу и племениту намјеру усвојитеља.
То су све добре основе за будућу посланичку расправу, јер ће измјене Породичног закона по хитном поступку ускоро бити упућене у скупштинску процедуру.
Бар у овом случају хитност је и те како оправдана, нарочито због поразне статистике која мора да се поправи, на овај или онај начин. Јавност жели да вјерује да има наде, јер тренутно не постоји тужнији податак од оног који каже да су прошле године у Бањалуци усвојена само два дјетета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
