Харакири политика
Осим Украјинаца њемачки народ је међу највећим губитницима у рату против Русије. Иако подршка пројекту “Украјина” полако испарава и даље је на претек проблема који муче некадашњу европску локомотиву. Инфлација је и даље висока, привреда стагнира, извоз у Кину опада. И животни стандард је у константном паду, што доводи до све већег раста неједнакости у богатству.
Нови хладни рат наноси велику штету Њемачкој, али и осталим европским земљама. Шта је ову државу натјерало да постане вазал САД безрезервно подржавајући харакири одлуке које су испоручиване са адресе у Вашингтону. Постоји претпоставка да је ова држава морала да буде снажно наоружана или преварена да подржи пројекат “Украјина” против својих сопствених интереса. Али да ли је то заиста тако? А ако не, зашто су доносиоци политичких одлука слиједили погрешан и погубан правац дјеловања? Зашто Њемачка и даље наставља тим погубним путем? И на крају крајева - из којих разлога су се толико везали за САД које имају све мању моћ у свијету?
Нема сумње да Америка користи одређене оперативне тактике да би држала своје савезнике у борбеној линији. Подмићивање и принуда су без сумње дио америчког алата за одржавање реда на исти начин на који мреже организованог криминала проширују свој домет. Али да ли одржавање ове прве борбене линије може бити резултат нечег много подмуклијег? Иако на први поглед то изгледа као подаништво или уцјена, зар не би могло бити да се њемачка елита једноставно више идентификује са својим америчким колегама него радничком класом у својој земљи?
Упркос свим огромним ризицима које је представљао за њемачку нацију у цјелини, њемачка елита је очигледно жељела рат. Велика је могућност да је за њих потенцијална исплата надмашила занемарљиве ризике за њих саме.
Кратак преглед испитивања јавног мњења у Њемачкој, али и Европи, показује да посљедице рата нису допрле до елита - барем до сада. Прича је иста и у другим европским земљама, при чему је политика штедње из 2010-их играла главну улогу у повећању јаза. Рат у Украјини је убрзао овај процес. Реалне минималне плате су пале. Не постоји план да се ово поправи.
Остаје да се види колико дуго њемачка елита може да избјегне посљедице све распрострањеног бијеса међу грађанима и националистима. Неко их зове десничарима, други суверенистима. АФД већ опасно пријети њемачким глобалистима. Током наредне године широм свијета биће одржано више од 40 избора, међу којима су и они за Европски парламент. Они ће најбоље показати колико је људима заиста прекипјело.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
