Година прође, помоћ не дође
Колико власти ове посрнуле земље заступају и воде рачуна о грађанима најбоље нам говори шта су урадили у овој инфлацији која немилице удара већ годину дана. Дакле, ништа. Толико их интересује како грађани живе, односно боље рећи преживљавају.
На самом старту поремећаја у свијету, већ у марту, чули смо од изабраних нам функционера да слиједи укидање акциза на гориво, увођење нулте стопе пореза на храну. Читава година прође, а закона нема. Нити ће их бити, да се не заварамо.
Прође нам година у засједању парламената на нивоу БиХ, онога на ентитетском нивоу, разних комисија и када је, види чуда, све усаглашено, без стида поручише грађанима да се ситуација стабилизује и да нема потребе за предложеним рјешењима.
Ситуација се, да се заварамо, стабилизовала само у њиховим кућним буџетима, односно на њиховим рачунима. И до сада су они који одлучују о овој земљи, односно њеној пропасти и даљем тоњењу ка дну, односно одмагању грађанима, имали плате које су несразмјерно високе према њиховом учинку рада, односно (не)рада, али су најновијом одлуком додали неколико стотина марака више, јер треба у овој инфлацији додати коју стотку више, али само за њихов (не)рад.
А за оним обичним народом ко хаје, њима бар по устаљеном рецепту овдашњих политичара, не треба набацити ни коју стотку вишем али ни усвојити законе који би омогућили јефтиније гориво и основне животне намирнице.
Па, драги нам посланици, делегати, министри и остали нам изабрани функционери на вишим нивоима власти да ли бисте тврдили да се ситуација стабилизује да радите за 800, 900 марака па и за ону просјечну у БиХ, која је нешто већа од 1.000 марака?
За одговор на то питање нам не треба ни чаробна кугла. Сасвим је јасно да би тада “горјела” земља и експресно би били усвајани закони, по скраћеном поступку, у року од мјесец па и краће. Све би ишло хитно да не може хитније само како на рачуну изабраних нам функционера не би замањкало за лагодни живот на који су научили, а све на рачун напаћених грађана ове посрнуле земље.
Када су у питању обични грађани, све може да се развуче на читаву годину па и више. Па 'ајде да је на крају све аминовано, народ вам ништа не би замјерио, не би рекао ни ријечи. Неће ни овако рећи, јер грађани, бар на нашим просторима, свакодневно се увјеравају да оно што им обећају политичари на крају не дође. Обећавају мед и млијеко, а када треба да аминују, забораве све што су на старту говорили. Тако годинама и нема сумње да ће бити настављено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
