Досрбљавање
Исувише је много доказа који потврђују да су Република Српска и Србија јединствен политички, културни, економски па и медијски простор. Јучерашње путешествије два предсједника по селима у околини Уба тек је један од примјера, а и други је такође од викенда јер је дерби Црвене звезде и Партизана гледан са ове стране Дрине можда и са већим жаром него у Београду.
Не треба бити превише мудар па закључити да просјечног становника Бањалуке, Новог Града или Невесиња много више занима шта се догађа у Београду, него у Сарајеву. Иако је од распада државе у којој су сви Срби живјели заједно прошло три и по деценије то интересовање сваке године све више јача и нема никаквог разлога да то нервира било кога у истом том Сарајеву јер, уосталом, од пуно нервозе нема неке нарочите користи.
Други је пар опанака што то интересовање нервира и појединце у Београду или Новом Саду. Толико их нервира да пишу отворена писма становницима Републике Српске и моле их да не гласају на београдским изборима. Ану Лалић из Независног друштва новинара Војводине то такође много нервира па је искористила прилику да на некаквој трибини у Дубровнику изјави да је у Војводини на сцени, пази сад, “досрбљавање”.
- Војводина јесте још увек мултиетничка, али врши се демографски инжењеринг, Република Српска има своју Републику Српску у Војводини - испалила је љутито Лалићева.
- У Војводини се грађани покушавају изборити за нацију у настајању, за Војвођане, јер је то једини начин да се одбранимо од галопа српског национализма, који поништава историјски идентитет Војводине и њену антифашистичку традицију - “поентирала” је на крају.
Мора се признати да је конструкција феноменална. Ни мучени Драган Бурсаћ је не би осмислио, иако дува у исту тикву као и Лалићева.
Познато је да ће у Београду услиједити понављање избора јер нико нема већину у градској скупштини као што је познато да ће и на тим изборима највећи појединачни фаворит бити СНС, али и да њихови најљући противници окупљени око Драгана Ђиласа не стоје тако лоше. Ипак, довољно лоше стоје да за све што не могу сами да ураде оптуже оних неколико хиљада људи из Српске који могу да гласају на тим изборима.
Београдска опозиција, и то ваља рећи, много је креативнија у тражењу алибија за изборне поразе, него овдашња па је то једна ставка која се не може сврстати у ону почетну тезу о јединственом простору.
Али, ако су креативнији, то не значи да су у праву.
Ако Александра Вучића не можете побиједити због пет-шест хиљада Срба из Српске који гласају на Вождовцу и Бановом брду, биће да ту нешто друго не штима, али ко још има времена тиме да се бави у паузама напрђивања по дубровачким трибинама и писања отворених писама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
