Дјецу у паркове
Дјеца која проводе више времена у природи биће здравија и срећнија од оне која су конзументи нових технологија. Није ово никакав клише, јер прековремено и неконтролисано кориштење телефона па и гледање телевизије има трајне посљедице у одрастању малишана.
С првим проблемима већ се сусрећу при систематским прегледима, који широм Српске показују алармантне податке. Лош говор и гојазност аларм су који буди родитеље да дјеци морају промијенити стечене навике и понудити им алтернативу.
Љекари упозоравају да модерне технологије шкоде дјеци у здравом одрастању јер имају све слабији вид, али и вишак килограма, а то су само неки од проблема.
Дјетињство и одрастање мијења се константно, а нови трендови показују да се зов виртуелног пренио и на оне најмлађе. И док се с једне стране, сви они који имају 20 година и више сјећају дјетињства и традиционалног начина одрастања у правом смисле те ријечи, када су лопта и друштвене игре били искључиво у природи, испред зграда и на селу, данас слика коју имамо није нимало оптимистична. Одвојеност, изолованост, одсутност неке су од карактеристика најмлађих, највише захваљујући кориштењу мобилних телефона.
Прођите парковима, спортским теренима и испред школа у промилима се могу измјерити они који не типкају и који нормално ходају улицама и друже се с вршњацима.
Добар дио родитеља телефоне дјеци даје чак и док једу, прије спавања и током путовања па чак и када су у природи. Дјеца више не уживају у цвркуту птица, мирису прољећног цвијећа.
Игралишта су замијенили телефони, дружење и играрију предухитриле су виртуелне игре што сигурно није предуслов за успјешан раст и развој дјетета. Пуно посла у будућности имаће наши логопеди и дефектолози јер су поремећаји у говору свакодневица, а свједоци смо и дјеце са оскудним рјечником. Зато дјеци треба вратити живу комуникацију и ријеч, да гледају другаре док причају и да слушају родитеље, а не само да их чују.
Што више да се друже с вршњацима, да буду у природи и да од малих ногу изаберу да тренирају неки спорт, како би у здравом тијелу живио и здрав дух. Све без тога је бесмислено, јер они су наша будућност.
А потребни су нам здрави, ментално стабилни, привржени породици и традиционалним вриједностима те да још као првачићи крену правим путем. Они који вријеме проводе са бабом и дједом, а не уз “Тик ток” надметања, морају бити срећни. Сазнаће то касније и они, али и њихови родитељи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
