Ћутање које говори
Напади на повратнике, било да су у питању Срби, Бошњаци или Хрвати, нису добра појава у БиХ и требало би да буду ургентно осуђени како се нешто слично не би понављало.
Лопту у првом реду спуштају црквени великодостојници, па и политичари, али на крају крајева и сви разумни људи, како би се смањиле тензије, али и наставио (су)живот. Само у посљедњих годину дана напади су се редали као на траци, а најдебљи крај до сада су, као по правилу, извлачили Срби.
И оно што представља највећи проблем, осим реакција из саме земље, јесте утицај странаца, боље рећи њихова реакција. Представници Срба из ФБиХ не мире се са двоструким аршинима када су реакције у питању, јер сматрају да су и Срби овдје оштећени. Они су још једном апострофирали да се на насиље над Србима ћути, те да реакција странаца, и када се деси, буде само декларативна, док, с друге стране, за напад на Бошњаке реагују одмах.
Када је нападнута старица у Мостару у насељу Бијело поље, и то на православни Божић, сви су ћутали, а када се десио напад на Бошњаке у Вишеграду, то није био случај. Пуно је оваквих примјера, БиХ је постала погодно тло за ексцесе посљедњих година, а вјерски празници као по правилу буду погодан термин за нападе. И док би странци требало да буду медијатори, они раде супротно. Осим на пристрасност странаца, Срби из ФБиХ жале се и на ажурност полиције. Када су паљене српске заставе у Коњицу, када је оштећена имовина Саборне цркве у Мостару, али и уништавано стратиште Гаравице, сви су ћутали, а поготово странци, а о починиоцима недјела причало се највише два дана. Као што недавно рече парох бјелопољски Небојша Радић, бачени камен удар је на суживот, а никада се не смије оправдати ниједан напад. Ако одмах не буде осуђен, бићемо у још већем проблему.
Подсјетићу, само прије годину дана у једном сарајевском насељу на међународном турниру вријеђани су Срби, а и тада је изостала реакција, а у свијет је послата још једна ружна порука. Такве поруке се најчешће и шаљу, а уплитање странаца, очигледно, није донијело ништа добро, барем не нашим повратницима који су се вратили на своја вјековна огњишта у ФБиХ.
Да је стање алармантно, најбоље говори статистички податак Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ да се лани десило 65 напада на српске повратнике, што је аларм за узбуну. Оно што је кључно, потребно је овоме стати у крај како бројеви не би били још већи, а реакције су потребне колико данас како би нам свима било боље, и Србима у Чапљини и Бихаћу, али и Бошњацима у Братунцу и Новом Граду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
